име: Михаило
презиме: Јанковић
име оца: Ранисав
место: Богатић
општина: Ваљево
година рођења: 1887.
година смрти: 1934.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јанковић Р. Михаило, земљорадник и каплар (Богатић, Ваљево, 22. VI 1887 – Богатић, 10. XI 1934).
Отац Ранисав и мајка Николија, пољопривредници. Био је шесто дете по рођењу својих родитеља.
Мада је био сиромашног имовног стања, живео је у месту рођења и бавио се пољопривредом. Војни рок је регулисао у Загребу 1908-1910. године.
Мобилисан је као каплар у Пети пешадијски пук Дринске дивизије I позива 1914. године и показао се храбрим и пожртвованим борцем. За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу у рату против Аустро-Угарске 1914-1915. године одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је објављен и указ ФАО бр. 1 102, од 15. јуна 1915. године.
Прешао је Албанију и сву ту голготу страдања. Преживео је бродолом, пливао целу ноћ држећи се за даску у Егејском мору при покушају пребацивања за Француску из Солуна. Пушку је све време држао на леђима. Са њим на Солунском фронту су се борила и његова браћа Илија и Гвозден, који су преживели Солунску голготу.
Преживео је Први светски рат, вратио се у родно место и наставио да се бави пољопривредом.
У браку са Даринком имао је четворо деце (Миленију удату Мишковић у Лелићу, Љубицу удату Андрић у Лесковицама, Душана који је умро млад и Милоша, који је живео и радио у Ваљеву).
Умро је и сахрањен у месту рођења без било каквих војних и државних почасти. По његовој смрти породица је остварила право на новчану накнаду.
