име: Велимир
презиме: Јевтић
име оца: Богосав
место: Трстеница
општина: Обреновац
година рођења: 1888.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јевтић Б. Велимир, земљорадник и резервни пешадијски поднаредник (Трстеница, Обреновац, XI 1888 – ?).
Отац Богосав и мајка Савка, пољопривредници.
Живео је у родном месту и бавио се традиционалним пољопривредним пословима. Војни рок регулисао је у II чети II батаљона V пешадијског пука у Ваљеву 1910. године. Био је вредан, спретан и одговоран војник па је произведен за резервног пешадијског поднаредника.
Храбро се борио у свим ратовима од 1912. године, због чега је од својих претпостављених често предлаган за разна одликовања и друга признања. Као поднаредник у у II чети II батаљона V пешадијског пука добио је Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, о чему је објављен указ број 150 806.
Дана 4. септембра 1918. године, када је његова чета вршила напад на бугарске ровове на Градишком Вису, на Солунском фронту, први је ускочио у бугарски ров у којем је било доста бугарских војника бомбаша. Убрзо затим, његова чета заузела је тај ров али су исти Бугари извршили контранапад. Међутим, убрзо су стигле и друге наше потере, па је цео тај бугарски одред заробљен и осујећен у свом даљем наступању.
Због своје храбрости Јевтић се често излагао разним ризицима и опасностима. Услед тога је чак четири пута рањаван: 3/4. септембра 1914; 13. септембра 1914; 16/17. септембар 1914 и 4. септембра 1918. године.
Поред Ордена Карађорђеве звезде добио је две медаље за храброст (1916. и 1917) и споменице за учешће у оба балканска рата,
У браку са Даринком имао је по два сина (Душана и Недељка) и две кћери (Видосаву и Лепосаву).
