име: Богосав
презиме: Јевтић
име оца: Пантелија
место: Врело
општина: Уб
година рођења: 1892.
година смрти: 1969.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јевтић П. Богосав, земљорадник, поднаредник и задружни радник (Врело, Уб, 26. II 1892 – Врело 27. VI 1969).
Отац Пантелија и мајка Перса, рођ. Адамовић, били су земљорадници слабог имовног стања.
Основну школу завршио је у месту рођења, где је живео, бавио се пољопривредом, али и повремено радио под надницу и наполицу.
Почетак Првог светског рата затекао га је на одслужењу редовног војног рока у III чети II батаљона V пешадијског пука Краљ Милан у Ваљеву. Због спретности и пожртвованости у више борби унапређен је у чин поднаредника. Из његове куће у том рату учествовали су му и отац Пантелија и стриц Илија. На жалост оба су погинули. И он је био теже рањен у десну руку на положају Корицска глава 28. септембра 1915. године. Учествовао је и у више других борби и акција истичући се храброшћу и сналажљивошћу.
Као водник са својим водом I чете III батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао је у заузимању положаја Кочобеј и први изашао на њега, када је дефинитивно сломљен бугарски отпор на темену Кајмакчалана. За тај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Поред њега имао је Медаљу краља Петра I и неки енглески орден, Албанску споменицу и све три споменице за учешће у ратовима од 1914. до 1918. године.
У периоду између два светска рата био је ангажован у земљорадничком задругарству, које је у Врелу било изузетно развијено. Временом је постао задружни магационер у више тамошњих задруга и на тој дужности остао до одласка у пензију. Током Другог светског рата припадао је четничком покрету и неко време био четовођа у свом селу.
Из брака са Даринком Игњатовић из Стубленице код Уба имао је кћи Дивну, удату Перић, и сина Милојка, земљорадника у Врелу. Пошто му је прва жена умрла други пут се оженио Лепосавом, дев. Павловић из Врела.
