име: Ђурађ или Ђурђе
презиме: Јосифовић
име оца: Петар
место: Београд, рођен у Панчеву
општина: Београд
година рођења: 1868.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, сајт Српска енциклопедија
Ђура Јосифовић је био пуковник у српској војсци. Он је школовани официр и био је командант Косовске дивизијске области. За ратне заслуге много пута је одликован и витез је Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Нема података којим јединицама је командовао у рату.
Додатни подаци са сајта Српска енциклопедија:
Ђурађ Јосифовић или Ђурђе Јосифовић (Панчево, 23. април 1868. – Београд, 1. април 1941.), бригадни генерал војске Краљевине Југославије. Био је краљев ађутант (1906 – 1908) и командант краљеве гарде (1907 – 1914). Истакао се као командант југословенске бригаде на Солунском фронту.
Ђура Јосифовић је рођен 23. априла 1868. године у Панчеву од оца Петра и мајке Христине. Са шест година прешао је у Београд, у коме је завршио основну и средњу школу.
Уписао се 1888. у 21. класи на нижу Војну академију. Војну академију завршио је 1891, када је произведен у чин пешадијског потпоручника. Од 1891. до 1896. био је водник и ађутант пешадијског пука. Упућен је као државни питомац 1896. на високе војне школе у Штетину у Немачкој, где се школовао заједно са Божидарем Терзићем. У Штетину (Шћећину) је био водник у штабу 5. пешадијске бригаде.
По повратку из Немачке био је од 1897. до 1898. на служби у пешадијској инспекцији и код референта пешадије у Команди активне војске. Од 1898. до 1899. био је командир пешадијске чете, а од 1899. до 1902. био је класни старешина на Војној академији. Унапређен је 1901. у чин капетана. Од 1902. до 1906. био је командант пешадијског батаљона. Постављен је маја 1906. за ађутанта краља Петра I Карађорђевића. На месту краљевог ађутанта био је од 1906. до 1908. године. У исто време био је командир чете у краљевој гарди. Од 1907. до 1914. био је командант краљеве гарде. Са краљем Петром I Карађорђевићем путовао је 1910. у Петроград у госте руском цару. О свом путу оставио је доста забележака у свом дневнику. Са краљем је путовао и у Цариград и у посету Хиландару. И за време балканских ратова био је командант краљеве гарде. Једно време током 1914. био је командант пешадијског пука у Скопљу. Унапређен је 1913. у чин пуковника.
За време Првог светског рата био је командант 6. пука Дринске дивизије 2. позива. Са својим пуком учествовао је у Церској и Колубарској бици. Након повлачења српске војске преко Албаније и доласка на Крф приступило се реорганизацији српске војске. Он је био међу официрима, који су добили задатак да организују добровољце. Постао је 1916. командант бригаде у 1. српској добровољачкој дивизији у Русији. Посебно се истакао у крвавим борбама у Добруџи, па је због својих заслуга био одликован највишим руским одликовањима. Након Октобарске револуције дошао је са јединицом на Солунски фронт. Ту је постао командант 1. југословенске бригаде, а пред пробој Солунског фронта постављен је за помоћника команданта Југословенске дивизије, која је учествовала у ослобађању Косова и Метохије, Скадра и Боке Которске.Постављен је 1918. за команданта ратне луке Боке Которске. На том месту задржао се до 1920. Од 1920. до 1922. био је командант косовске дивизијске области. На венчању краља Александра I Карађорђевића 1922. био је ађутант краљице Марије Карађорђевић. Унапређен је 1923. у чин бригадног генерала. Од 1922. до 1924. био је помоћник управника Војне академије. Од 1924. био је на служби у пешадијској инспекцији. Пензионисан је 1927. године. Након пензионисања посветио се јавном раду, па је био дугогодишњи председник београдског Гајрета.
Умро је срчане капи 1. априла 1941. у Београду.
