име: Драгутин
презиме: Јовановић
име оца:
место: Врњачка Бања, рођен у Алексинцу
општина: Врњачка Бања
година рођења: 1892.
година смрти: 1932.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988, википедија
ТРОСТРУКИ ВИТЕЗ
Војвода Луне спада у ред најомиљенијих личности и код војске и код народа. Мало је ко знао његово право име и презиме. За све је он био војвода Луне, или једностано Луне. Између два рата радо се певала и слушала песма:
Ко не жали браћо млад умрети,
нек се јави Лунетовој чети.
Луне нама кућу ни имање,
он је родом из Врњачке бање…“
Луне је још као нередник био војвода. Два пута је одликован војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (Сребрним и Златним), а када је постао официр добио је орден Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Носио је Луне три медаље за храброст Милош Обилић, Ратни крст Републике Француске и многа друга одличја.
Са солунског фронта Луне се неколико пута провлачио кроз непријатељске положаје, одлазио у поробљену отаџбину и доносио извештаје о стању у домовини. Увек је са собом доводио по неколико особа као потврду да је боравио у Србији. Једном је са још неколико другова на солунски фронт довео и учитељицу Љубицу Чакаревић, која је желела да види своју браћу на фронту. Она је тамо била најинтересантнија личност. Сви су желели да је виде и да је упитају како је у Србији. То је желео и Војвода Мишић. За храброст што се одлучила на овај ризичан пут војвода јој је доделио Обилићеву медаљу, омогућио да види браћу и упитао је имали неку жељу, коју би он могао да јој испуни. На изненађење свих она је затражила да јој војвода одобри да опали један топовски хитац на непријатеља. Војводска се не пориче. Мишић је наредио ла јој се то омогући. Тај хитац је изазавао читаву обострану артиљеријску канонаду што је било веома ризично, јер се у том тренутку читаво руководство солунског фронта налазило на положају.
После рата војвода Луне није мировао. Био је незадовољан стањем у новој држава и јавно је негодовао. Ратни другови су му саветовали да то не чини јер ће настрадати. Војвода није послушао и било је онако како су му другови говорили. Убијен је у Нишкој бањи. Тако је завршио прослављени троструки витез и војвода Драгутин Јовановић Луне.
Подаци са википедије:
Драгутин Јовановић Луне (Алексинац, 1892. – Ниш, 2. јула 1932) је био српски четник, официр, политичар, народни посланик и председник општине Врњци.
Вишеструко одликовани херој Балканских и Првог светског рата.
Рано детињство је провео у Алексинцу, где су се његови родитељи доселили из Прилепа. Ускоро се породица поново сели, и то у Врњачку Бању, у којој Драгутин завршава основну школу.
Од оца учи зидарски занат и ради на изградњи пруге Крушевац – Сталаћ – Ужице. Тада од главног инжењера добија надимак „Луне“, по коме ће бити познат до краја живота.
Јовановић постаје заинтересован за четничку акцију, те ступа у одред Војводе Вука 22. марта 1911. године и учествује у борбама у Старој Србији. Као четник Војводе Вука учествовао је и у Првом и Другом балканском рату.
По избијању Првог светског рата, у чину наредника, приступа Јадарском четничком одреду Војводе Вука. У октобру 1914. године Луне са својим водом на Безименој ади (близу аде Курјачице) заробљава 10 аустроугарских официра и око 300 подофицира и редова.
Учествовао је у готово свим значајнијим биткама које је Српска војска водила у Првом светском рату, а у борби на Груништу је рањен у руку. У новембру 1917. године добија задатак од Врховне команде да се убаци у непријатељску позадину и доставља информације о кретању трупа.
На окупираним подручјима Македоније и Србије остаје све до краја августа 1918. године. За овај подвиг унапређен је у чин потпоручника.
За заслуге у ратовима одликован је:
– Карађорђевом звездом са мачевима IV степена,
– Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (два пута),
– Златном медаљом Милош Обилић за храброст (два пута),
– француским Ратним крстом,
– грчком медаљом за храброст,
– Албанском споменицом,
– Споменицама ратова од 1912-1918, те другим одличјима.
Јовановић је пензионисан у чину поручника 31. марта 1924, године на служби у команди Београда. Приступа Демократској странци Љубе Давидовића и постаје председник Врњачке општине, а 1927. године и народни посланик.
Када се десио атентат на Стјепана Радића у Народној скупштини 20. јуна 1928. године, Јовановић се налазио непосредно уз атентатора Пунишу Рачића, али је на суђењу у мају и јуну 1929. године ослобођен оптужби за саучесништво у убиству хрватских посланика.
После ових догађаја, напушта политику и учествује једино у раду четничког удружења које је водио Коста Миловановић Пећанац.
Драгутин Јовановић Луне убијен је 2. јула 1932. на Железничкој станици у Нишу револверским метком полицијског агента Стевана Протића, са којим се Луне потукао око прегледа пртљага. Ово убиство је и до данашњег дана остало под велом сумње. Лунетова породица је одмах изразила сумњу да је догађај исценирао Коста Пећанац, а поједини историчари указују и на неке друге политичке мотиве.
