име: Божидар
презиме: Јовановић
име оца: Михаило
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1886.
година смрти: 1960.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јовановић М. Божидар, официр – дивизијски генерал (Ваљево, 15. X 1886 – САД, 1960).
Отац Михаило.
Питомац XXXVIII класе Ниже и XXIII. класе ВШ ВА. Говорио немачки и француски језик. Официрску каријеру почео на служби у Војној академији и као водник телеграфске чете. У чин мајора унапређен је априла 1919, а пуковника априла 1928.године
У балканским ратовима био командир Дунавског телеграфског одељења II позива. За време Арнаутске побуне радио је у Телеграфском одељењу Косовске дивизије. За време Првог светског рата био је командир Телеграфског одељења Дунавске дивизије I дивизије и командир II телеграфског одељења Прве армије. Од 1. јуна 1919. налазио се у српској војној делегацији у Будимпешти.
Потом је радио у I телеграфском одељењу Врховне команде и био командир I телеграфске чете I армије и штабу I армијске области. Од 10. септембра 1920. био је командир у Инжењеријској подофицирској школи, па командант II понтонерског полубатаљона и помоћник команданта Железничке команде у Славонском Броду. Затим је девет година био шеф Поштанско-телеграфског одеска Саобраћајног одељења ГШ, па в. д. помоћника начелника Инжењеријско-техничког одељења МВМ. Пошто је 6. септембра 1936. унапређен у чин инжењерског генерала 31. XII 1936. постао је командант Саобраћајне команде, а онда и командант Потиске дивизијске области, да би 1. децембра 1940. године био унапређен и у дивизијског генерала.
У тој дужности учествовао је и у Априлском рату 1941. године, заробљен и интерниран у Немачку. По завршетку рата остао је у емиграцији, па је касније прешао у САД и тамо се стално настанио. Сахрањен је на српском гробљу у Либертвилу.
За заслуге у миру и рату добио је више одликовања и других признања, па и орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
Током 1922. године склопио је брак са Десанком, кћерком Николе Марина, трговца из Бјеловара. Имали су сина Слободана и кћи Веру. И после његовог опстанка у емиграцији породица му живела у Београду.
