име: Милош
презиме: Јовановић
име оца: П.
место: Спонце
општина: Медвеђа
година рођења: 1884.
година смрти: 1962.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ратник са ове фотографије више ме подсећа на орлушине које се вију изнад Марковога виса и Спонаца у Реткоцеру, него на мога мирног ујака Милоша Јовановића. Своје ујаке Миладина, Перишу, Марка, Милоша, њиховог синовца Вукосава и њихове млађе запамтио сам као веома мирне и нежне људе, или сам хтео да их видим као такве, због тога што су у свакој прилици умели да покажу да су права ујчевина. Но, ипак, вероватно ја више знам о свом ујаку Милошу него моја млађа браћа Воја и Бора о свом оцу. Да је у животу старији њихов брат Павле који се пре рата са мном заједно школовао из дома Миладина Јовановића где су се окупљали сви старији Јовановићи и где се много више причало о минулом рату, он би дао најтачније податке о свом оцу Милошу. Када су Бора и Воја одрасли нови догађаји из последњег рата потисли су сећања из ранијих ратова. Више пута сам се питао да ли је могуће да се тако миран човек преобрати у суровог ратника којем пук изгласава Карађорђеву звезду са мачевима признавши му тиме да је био најхрабрији у одређеном догађају.
Помало сумњам у податак који су дала моја браћа Бора и Воја да је њихов отац рођен у Спонцима бившој Реткоцевској општини а сада општина Медвеђа у Горњој Јабланици на југу Србије. Отац ми је рођен осам година после ујака Милоша. па је ипак са седам година дошао из Црне Горе. Било како било, Милош је пореклом Морачанин из Црне Горе на мање братство презвани су Јовановићи а потичу из племена Морачкога из братства Вујисића. Милош је као одрастао човек са 28 година као искусни граничар дочекао први балкански рат против Турака. Октобра месеца, (тачније 18. и 19) 1912. године заденула се борба између српских граничара и комитских и четничких одреда, с једне стране, и много јаче турске војске на граничним караулама, с друге стране. Милош као добар познавалац терена на бившој српско-турској граници се неопажено привукао турској утврђеној караули на Лисици. Убацио је унутра бомбе и посада је уништена или натерана у бекство. Турци су, пошто су плануле карауле на Дубници, Лисици и Маровцима, почели да одступају према Приштини. За овај подвиг Милош је одликован Сребрном медаљом за храброст, која је додељивана само у 1912. години.
Милош је учесник битака првог и другог балканског рата, а у другом рату је одликован Обилићевом медаљом за храброст. Учествовао је у познатој брегалничкој бици против Бугара 1913. године. У балканским ратовима Милош се борио као поднаредник, у први светски рат улази као наредник и у том чину ратује у свим бојевима и биткама за одбрану отаџбине на северном фронту и са тим чином је приспео на солунски фронт и у чувеној горничевској бици 1916. године одликован је за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу као наредник Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима указом ФАО бр. 150806. Нема података да ли је искусни граничар подофицир и витез Милош Јовановић унапређен у официрски чин. На фронту је осам пута рањаван, али од тих рана није имао тежих последица или су му ране брзо зарастале, тако да је готово непрекидно седам година био на положајима.
Милош је умро 1962. године у 78. години и сахрањен је на гробљу у Спонцима без војних почасти које припадају витезовима ордена Карађорђеве звезде са мачевима.
Милош Јовановић има свога двојника по имену, средњем слову и презимену. Милош А. Јовановић одликован је официрским орденом Карађорђеве звезде с мачевима четвртог реда указом ФАО бр. 135893. Нико од родбине овог витеза није се јавио нити поднео документа за ову књигу. Убеђени смо да ће читаоци по изласку ове књиге из штампе објаснити ко је други Милош А. Јовановић са официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
Аутор
