име: Павле
презиме: Јуришић
име оца: Евгеније
место: Београд, рођен у Прокупљу
општина: Београд
година рођења: 1883.
година смрти: 1925.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Двоструки витез
Пешадијски пуковник ратни инвалид
Рођен 20. фебруара 1883. год. у Прокупљу среза Прокупачког, окр. Топличког од оца Евгенија и мајке Олге.
Пре ступања у Војну академију свршио 6 разреда гимназије у Београду. Војну академију свршио са одличним успехом шести у рангу, по завршетку одређен је за водника XVIII пешад. пука. Доцније је био водник у VII и VI пешад. пуку и командир чете у XVIII пуку. У 1911. год. свршио пешад. школу гађања.
У рату 1912. год. командовао је четом у пешад. пуку и храбро се борио код Куманова и ту на положају „Сртевица“ 10. октобра 1912. рањен је.
У рату 1913. год. са истим пуком учествовао је и борио се на Овчем пољу.
У арнаутској побуни 1913. год. са XVIII пешад. пуком, као командир чете, борио се око Дебра, Бицана и Љум Куле.
По завршетку рата 1913. год. до почетка рата 1914. год. командовао четом Краљеве Гарде.
У рату 1914. год. командовао батаљоном у I прекобројном пешад. пуку и са њим учествовао у Церској бици. У тој бици борећи се врло храбро тешко је рањен и од те ране постаоје ратни инвалид. Кад је залечио рану командовао је батаљоном Краљеве Гарде, затим је одређен за ордонанса официра Њ. В. Краља, и за војног изасланика у Атину и ту је остао све до свршетка рата.
После рата марта месеца 1921. год. пензионисан је по својој молби.
За личну храброст, пожртвовање и успешно командовање Павле је одликован многобројним орденима нашим и страним.
Он је имао поред ратних Споменица и Споменице Краља Петра I још: Медаљу за војничке врлине, Белог орла без мачева IV реда, Карађорђеву звезду без мачева IV степена, Белог орла са мачевима, IV реда, Карађорђеву звезду са мачевима IV и III реда, Руски, Енглески, Италијански, Француски Ратни крст и легију части V и IV реда и неке Грчке ордене (податке дао брат Петар Јуришић).
Умро је 1. априла 1925. год. у Београду.
После смрти оставио жену Олгу рођ. Гајић и синове Евгенија и Марче.
(Споменица XXXII класе)
