име: Пантелија
презиме: Јуришић
име оца: Живко
место: Црна Бара
општина: Богатић
година рођења: 1881.
година смрти: 1960.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Јуришић Ж. Пантелија – Панта, официр – армијски генерал (Црна Бара, Богатић, 26. VI 1881 – Београд, 28. XII 1960).
Отац Живко и мајка Мара, пољопривредни произвођачи.
После завршене основне школе у месту рођења и шест разреда гимназије био је питомац XXX класе Ниже и XIII класе ВШ ВА. Боравио је 1906/7. на усавршавању у Немачкој и на генералштабној припреми 1910-12. године. Био је веома образован човек, а говорио је немачки, француски и руски језик. Пре балканских ратова службовао је као водник и командир чете и помоћник начелника и начелник Дринске дивизијске области.
У балканским ратовима био је помоћник начелника Штаба Дринске дивизије II. позива, у Штабу Приморског кора под Скадром, а затим начелник Штаба Дринске дивизије I позива у бици на Брегалници. После демобилизације 1913. године био је начелник Штаба Дринске дивизијске области у Ваљеву.
Од почетка Првог светског рата до јануара 1915. био је начелник штаба Дринске дивизије I позива. Потом начелник Штаба Моравске дивизије I позива 1916—1917, командант Коњичке бригаде и опет начелник Штаба Моравске дивизије.
После Првог светског рата радио је као начелник Штаба банатских трупа, начелник Штаба Осјечке дивизијске области и начелник Штаба IV армијске области. Потом је начелник Обавештајног одсека ГШ и професор Тактике на НШ ВА. Од 20. децембра 1921 до 1923. био је војни изасланик у Италији, потом командант II коњичке бригаде, инспектор коњице и земаљске одбране, командант Дунавске дивизијске области, помоћник команданта V армијске области, в. д. команданта и командант IV армијске области. У пензију и резерву стављен је 3. марта 1940. године.
У Априлском рату 1941. био је командант IV армије али је заробљен у Петрињи и интерниран у заробљеништво. Због болести у јесен 1942. године враћен је у Србију.
Уз 12 домаћих и 11 страних одликовања красила су га и три официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, од којих је први добио за подвиге са Дринском дивизијом у балканским ратовима. Произведен је у чин дивизијског генерала 21. октобра 1923, а армијског генерала 14. фебруара 1936. године.
Током 1908. године склопио је брак са Аном кћерком Михаила Јовановића, државног саветника. Имали су: кћи Олгу, удату за грађевинског инжењера Петра Радовића, брата министра Андре Радовића, и сина Михаила (1922-1991), ожењеног Иванком, кћерком пуковника Славка Јаковљевића из Маркове Цркве код Лајковца.
