име: Александар
презиме: Каралић
име оца: Никола
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1881.
година смрти: 1940.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
СМРТ ПУКОВНИКА КАРАЛИЋА
Опет је нестало једног јунака из прошлих ратова. Умро је Александар Каралић, пешадијски пуковник у пензији.
Александар Каралић рођен је у Београду 1881. године, као син председника суда Николе Каралића. Основну школу и шест разреда гимназије свршио је у Београду, па је затим ступио у Војну академију, где се одликовао трудом, и пожртвованошћу. Свршио је Војну академију 1903. године, са тридесет првом класом.
Био је водник, а затим командир у Другом пешадијском пуку. Као командир чете ушао је у Српско-турски рат, у коме је био рањен у борби код Прилепа. У српско-бугарском рату, Каралић је учествовао као командант батаљона у истом пуку и истакао се у борбама на Брегалници и на Ретким Буквама. На истом положају затекао га је светски рат, у коме учествује у неколико великих борби. У новембру месецу 1914. године био је тешко рањен тако, да му је лева рука ампутирана.
Тешко онеспособљен за борбу, Каралић остаје ипак у војсци и као врли и савестан војник служи у позадини. Са осталима одступа доцније преко Албаније. Због плућне болести, која му се појавила на солунском фронту био је најзад присиљен да затражи пензију.
За своја јуначка дела Каралић је био одликован многим одличјима, међу осталим и Карађорђевом звездом са мачевима. Он је био један од оних, који су за земљу много учинили, али о коме се није много чуло.
Колико је и блаженопочивши Краљ Александар ценио војничке врлине и способности Александра Каралића види се и из тога, што му је указао највећу част, и позвао њега и војводу Степу да на крштењу држе Његовог првог сина, садашњег краља.
Тих и скроман, какав је био кроз цео свој живот, тако се покојни Александар Каралић, јунак из многих битака, преселио у вечност, свестан, да је своју дужност према отаџбини извршио до крајње моћи.
Овај некролог објавио је „СРПСКИ ГЛАС“ 23. IV 1940. г.
За слободу и отаџбину ратовала су четири брата Каралића:
Александар, витез Карађорђеве звезде са мачевима;
Прока, мајор, умро у Солуну и сахрањен у Зејтинлику;
Предраг, проф. француског језика, један од 1300 каплара и
Божидар, проф. фр. језика.
Њихова сестра Бранислава се потрудила да браћу Каралић овековечи у књизи српских витезова.
