име: Давид
презиме: Коен
име оца: А.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1854.
година смрти: 1915.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Родио се у Београду 1854. г.
Био је адвокат из Београда.
Погинуо је 1915. год. код Ниша.
Био је први адвокат међу београдским Јеврејима, а трећи од Јевреја који је свршио Правни Факултет на Великој Школи у Београду.
Пок. Коен био је врло интелигентан, а по природи својој био је прожет идеалима и врло инпулзиван у одушевљењу српског родољуба и великог патриоте. Доказа о томе имамо у његовим беседама, које је одржао у јеврејском храму у Београду, Шапцу и Пожаревцу, у свечаним приликама. Те своје беседе пок. је Коен штампао и објавио у Београду 1897. г. у засебној брошури.
Један примерак тих Беседа послао је Коен и знаменитом М. Ђ. Милићевићу, од кога је као одговор добио писмо следеће садржине:
У Београду 18. фебруара 1882. г.
Драги Господине,
Примио сам писмо, које сте ми изволели написати 13. о. м, и књижицу – Беседе, коју сте приложили.
И једно и друго прочитао сам с радошћу и као човек а нарочито као – Србин.
Хвала вам за осећања, која веју из сваке врсте ваше. Налазим, да су така осећања и част религији, која вас је одгајила и добит Отаџбини, која вас има као сина свога.
Само продужите тако.
С особитим поштовањем и пријатељским поздравом
Ваш,
М. Ђ. Милићевић.
У Балканском Рату, у коме је Српски Народ осветио Косово, пок. Коен није могао остати равнодушан; он је свом одушевљењу и усхићењу, морао дати израза. И тако је он фебруара 1913. г. саставио једну књигу под насловом: Бог чува Србију, Апотеоза Српском Генију у светлости Религије. Књига је изашла почетком 1915. г. у Београду.
У овој књизи, која је писана још за време постојања Балканског Савеза, пок. Коен велича Србију, хвали Српски Народ и глорификује његов геније.
А та му је књига дошла главе.
Када су Бугари 1915. г. окупирали Ниш, позвали су Коена и упитали га, да ли је он писац те књиге; ако јесте, да ли хоће да опорекне оно, што је у тој књизи писао. Пок. Коен се тада налазио у истоме положају, у коме су били наши претци за време инквизиције. И тада је инквизитор Торквемада стављао Јеврејима питање, да ли желе да се одрекну своје вере, те да спасу свој живот од ломаче, која им је била спремљена. Као што су се наши прадедови херојски одрицали свога живота пре него ли своје вере, тако је и пок. Коен одговорио бугарском инквизитору: Ја сам писац те књиге, ја се ње не могу одрећи, јер све што сам писао у њој, то је моје чврсто убеђење и то је израз мојих осећања. Коен је тако одговорио и ако је знао да ће га тај одговор стати живота. После тога саслушања Коен буде пуштен, али неколико дана доцније, једног петка после подне, Коен буде, са многим другим Србима заједно, поново ухапшен и одведен у град.
Истога дана дојурио је јеврејски свештеник из Ниша, заједно са сада покојним Самуилом Меламедом трг. из Београда, у град, да моле, да се Коен пусти у слободу, јер је он човек поштен и у годинама. Рекли су им да дођу сугра, јер ће тада бити главни командант у граду, те да се обрате њему, и да ђе сигурно пустити Коена у слободу. Сутрадан, рано, дођу ова двојица у град, и на њихову поновљену молбу, да пусте Коена, одговорено им је да се Коен не налази више у граду, јер је отпутовао за Софију. Од тада нико више није видео пок. Коена, нити се он ма коме више јавио. Извесно је да су Бугари погубили Коена. Познавајући чврст карактер и велико српско родољубље пок. Коена, можемо са сигурношћу тврдити, да је он своју племениту душу испустио с последњим речима својим: „Јесте, Бог чува Србију, и она ће постати Велика Србија“.
И ако пок. Коен није учествовао у рату, због својих година, он је ипак погинуо као херој и жртва је рата.
Зато Давид А. Коен заслужује да потомство сачува трајну успомену на њега као на јунака и мученика.
