Којовић Љубомир

Којовић Љубомир
Којовић Љубомир

 

 

име: Љубомир
презиме: Којовић
име оца: Којо
место: Слатина (Кругови), затим Коњарник
општина: Шавник, Црна Гора, затим Житорађа, Србија
година рођења: 1873
година смрти: 1918
извор података: „Братство Прашчевићи у племену и времену“ Миливоје Прашчевић, потомак Бранко Станковић

 

Рођен је 1873. године у Слатини (Кругови), крај Шавника у Црној Гори. Око 1878. године одселио се из Слатине у Коњарник, Житорађа, заједно са више чланова кућне заједнице.

Ордење Којовић Љубомира
Ордење Којовић Љубомира

Био је официр српске војске. Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату. Одступао је са српском војском преко Албаније, заједно са својим четрнаестогодишњим сином Јованом, и учествовао у пробоју Солунског фронта.
Истакао се храброшћу, те је одликован са две Карађорђеве звезде разних степена, Обилића медаљом и Медаљом за храброст.

Којовић Љубомир - родослов Којовића
Којовић Љубомир – родослов Којовића

Према сведочанству потомка, Бранка Станковића, породична легенда каже да је Љубомир добио три Карађорђеве медаље, које они и поседују, а да му је командант тада рекао „Којовићу једини си са три и можда је грешка, али је твоја!“
Погинуо је на Кајмакчалану 1918. године.

После Првог светског рата, у Београду је једно време излазио часопис „Видовдан“, у којим су описивани подвизи српске војске у минулим ратовима. Према писању овог часописа, два највећа јунака српске војске у протеклим ратовима били су капетани Љубомир Којовић и Бајо Милуновић. Стицајем околности, обојица су се борила у „Гвозденом пуку“. Љубомир Којовић је храбро погинуо као командир јуришне чете на Солунском фронту, а Бајо Милуновић је имао срећу да, и поред бројних рана, преживи рат и дочека дубоку старост у Нишу. (пишу Народне новине, 15.08.1990. године)

Којовић Василије (Љубомиров брат) и Слободанка (снаја)
Којовић Василије (Љубомиров син), Слободанка (снаја) и праунук Бранко
Породица Којовић Љубомира - Магдалена, Слободанка, Ката и Василије
Породица Којовић Љубомира – Магдалена, Слободанка, Ката и Василије

Слични чланци:

Трифунац Ф. Стеван

Трифунац Ф. Стеван

Погинуо је 26. септембра 1915. на бојишту Лештару северно од Пожаревца као командир треће чете четвртог батаљона четвртог прекобројног пука Дунавске дивизије првог позива.

Прочитај више »