име: Јован
презиме: Костић
име оца: А.
место: Врање
општина: Врање
година рођења: 1879.
година смрти: 1931.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Двоструки витез
Рођен је у Врању 23. II 1879. године, у радничкој породици. После завршене гимназије са положеним матурским испитом коју је завршио у Врању и Београду, примљен је у Војну академију у Београду коју је завршио одличним успехом.
Као официр српске војске службовао је у разним градовима Србије с последњом војном службом у граду Ужицу (Титово Ужице).
Учествовао је у првом и другом балканском рату и првом светском рату као борац и војни старешина. Рањен је на положају Милетина испред Мачковог камена.
Године 1916. Врховна војна команда српске војске у Бизерти послала га је с групом српских официра у Русију са задатком да прикупи бивше борце из редова аустроугарске војске – српске, хрватске и словеначке националности, који су се налазили у Русији као војни бегунци или као ратни заробљеници у биткама аустроугарске с руском царском војском.
Група српских официра послатих у Русију имала је као главни задатак формирање српске војске у Русији која би се, у погодном времену, пребацила на Солунски фронт ради спајања са преосталим делом српске војске и учествовала у даљим борбама ради ослобођења Србије. У руској провинцији Добруџи, формирана је Прва српска добровољачка дивизија која је имала своју војну формацију с Јованом Костићем као командантом трећег батаљона Трећег пука.
Прва српска добровољачка дивизија учествовала је заједно с јединицама царске војске војске у тешким и драматичним борбама на фронту у Добруџи против армија централних европских држава – Немачке, Аустроугарске, бугарске и турске армије.
После избијања револуције у Русији 1917. године борци српске дивизије чекали су могућност за пребацивање на солунски фронт ради прикључења српској војсци.
Као добар познавалац руског језика, који је научио за време боравка у Русији, као члан војне делегације Штаба српске дивизије учествовао је у разговорима са Лавом Троцким, комесаром за спољне послове у УССР-у ради решавања пребацивања бораца дивизије на солунски фронт. Због револуције и контрареволуционарних борби у Русији, пребацивање прве дивизије завршио је у току 1917. године.
Група официра и бораца у којој је био и Јован Костић пребачена је, уз војну помоћ револуционарне Црвене армије до Владивостока, где је ова група укрцана на савезничке бродове и пребачена у Солун. Друга група официра и бораца дивизије пребачена је преко руске поморске луке Мурманск на Северном мору, где су је прихватили савезнички бродови и пребацили до Солуна.
После првог светског рата службовао је у Крагујевцу и Новом Саду до 1924, а од 1924. до 1931. године био је на војној дужности команданта Седмог жандармеријског пука у Скопљу.
За заслуге у рату и испољену храброст у војном руковођењу одликован је два пута Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Белог орла са мачевима, Албанском споменицом и више медаља за храброст, највишим руским ратним орденом св. Ђорђа и румунским Орденом крст св. Михаила.
Његове војне руководеће способности и велику храброст у ратовима потврдио је и командант српске дизизије у Добруџи, дивизијски генерал Драгутин Милутиновић, овим речима: „Јован Костић је један од најхрабријих бораца и хероја српске војске“.
Умро је 23. XI 1931. године као активни пуковник.
