Костић Г. Јосиф

Костић Г. Јосиф
Костић Г. Јосиф

 

 

име: Јосиф
презиме: Костић
име оца: Глиша
место: Лесковац
општина: Лесковац
година рођења: 1877.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Костић Г. Јосиф, ваљевски гимназијалац, армијски генерал, сенатор и министар (Лесковац, 13. VIII 1877 – умро у иностранству после 1955, ?).

Отац Глиша, мајка Евгенија, рођ. Марјановић.

Основну школу учио у Лесковцу, а шест разреда гимназије у Лесковцу и Ваљеву. Био је питомац XXVIII класе Ниже и XII класе ВШ ВА. Као потпо- ручник учествовао у Мајском преврату 1903. године. Од 1905. до 1907. радио је као ордонанс краља Петра I. Током 1907. и 1908. године био у Немачкој на учењу језика.
Као командант II батаљона IV пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао у оба балканска рата. У Првом светском рату био је командант III прекобројног и I пешадијског пука; на служби у Ађутантском одељењу Врховне команде и судија Великог војног суда. Мада је учествовао у Мајском преврату 1903. године био је један од најактивни- јих чланова Одбора за ликвидацију пуковника Аписа и другова. Касније је уз генерала Петра Живковића, који му је био лични пријатељ, био главна фигура продинастичке организације Бела рука.

После рата био је командант I подофицирске школе, командант Моравске дивизијске области, а од 30. децембра 1925. до 17. фебруара 1927, године је командант Дринске дивизијске области са седиштем у Ваљеву. Потом је био управник ВА и командант V армијске области. У чин дивизијског генерала именован је 21. октобра 1923, а армијског генерала 17. децембра 1930. године. По молби је пензионисан 31. августа 1938, а онда од Намесништва именован за сенатора.

Од 1941. до 1944. био министар пошта у влади генерала Милана Недића. С Недићем се повукао у Аустрију. Проглашен је за ратног злочинца и умро у иностранству.

Одликован је са преко двадесет домаћих и страних одликовања међу којима су и ордени Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена.

Од 1925. године ожењен Радмилом кћерком Милића Савића, државног мајстора из Крагујевца.

Слични чланци:

Кнежевић Светозар

Кнежевић С. Светозар

Била је то чувена битка на Кајмакчалану. У овој борби Светозар доби орден Карађорђеве звезде са мачевима, поред осталих раније добијених, али доби и смртоносне ране, од којих касније подлеже у војној болници у Солуну 1917 године.

Прочитај више »
Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »