име: Јосиф
презиме: Костић
име оца: Глиша
место: Лесковац
општина: Лесковац
година рођења: 1877.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Костић Г. Јосиф, ваљевски гимназијалац, армијски генерал, сенатор и министар (Лесковац, 13. VIII 1877 – умро у иностранству после 1955, ?).
Отац Глиша, мајка Евгенија, рођ. Марјановић.
Основну школу учио у Лесковцу, а шест разреда гимназије у Лесковцу и Ваљеву. Био је питомац XXVIII класе Ниже и XII класе ВШ ВА. Као потпо- ручник учествовао у Мајском преврату 1903. године. Од 1905. до 1907. радио је као ордонанс краља Петра I. Током 1907. и 1908. године био у Немачкој на учењу језика.
Као командант II батаљона IV пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао у оба балканска рата. У Првом светском рату био је командант III прекобројног и I пешадијског пука; на служби у Ађутантском одељењу Врховне команде и судија Великог војног суда. Мада је учествовао у Мајском преврату 1903. године био је један од најактивни- јих чланова Одбора за ликвидацију пуковника Аписа и другова. Касније је уз генерала Петра Живковића, који му је био лични пријатељ, био главна фигура продинастичке организације Бела рука.
После рата био је командант I подофицирске школе, командант Моравске дивизијске области, а од 30. децембра 1925. до 17. фебруара 1927, године је командант Дринске дивизијске области са седиштем у Ваљеву. Потом је био управник ВА и командант V армијске области. У чин дивизијског генерала именован је 21. октобра 1923, а армијског генерала 17. децембра 1930. године. По молби је пензионисан 31. августа 1938, а онда од Намесништва именован за сенатора.
Од 1941. до 1944. био министар пошта у влади генерала Милана Недића. С Недићем се повукао у Аустрију. Проглашен је за ратног злочинца и умро у иностранству.
Одликован је са преко двадесет домаћих и страних одликовања међу којима су и ордени Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена.
Од 1925. године ожењен Радмилом кћерком Милића Савића, државног мајстора из Крагујевца.
