Костић Г. Светолик Толе

Костић Г. Светолик Толе
Костић Г. Светолик Толе

 

 

име: Светолик Толе
презиме: Костић
име оца: Г.
место: Соко Бања
општина: Соко Бања
година рођења: 1883.
година смрти: 1956.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Толе је рођен 1883. године у Соко Бањи. По завршеној гимназији одлази у Београд и ступа у Војну академију. Академију завршава међу првима у рангу и распоређен је да буде гардијски официр и са још 12 гардиста придодат је регенту Александру. Међу том дванаесторицом били су и Петар Живковић, Ратко Ракетић и други.

Толе је 1912. године добровољно напустио службу у двору и одлази у Алексинац код сестре Софије и зета Алимпија. Код њих оставља униформу гардијског официра и одлази у одред војводе Војина Поповића Вука. С тим одредом, пре објаве рата Турцима, четује у Македонији и на Косову. Када је војвода Вук на Груничком вису 1916. године погинуо, Толе је преузео његов одред. Учествује и у осталим бојевима на солунском фронту.

Тешко рањен Толе је послат на лечење у Париз. Доктор Чеда Ђурђевић, који се тада налазио у Паризу, успева да му се лева нога не ампутира. До краја живота остао је тешки инвалид и са оштећеним видом.

По завршетку рата, 14. јула 1919. године у Паризу је одржана величанствена прослава дана победе. Пред огромном масом Парижана, Авенијом Јелисејских поља дефиловади су ешелони и ешелони савезничких армија које су учествовале у првом светском рату. Испред Тријумфалне капије била је постављена почасна трибина. Српску војску у дефилеу је представљала одабрана чета наших војника, која је носила српску ратну заставу. Целом Авенијом куда је парадним маршем ишла наша чета из хиљаде и хиљаде грла Парижана орили су се повици на француском језику: “Живели, живели Срби!” На почасној трибини у великом броју припадника савезничких војски налазила се и група српских официра с највишим одличјима на грудима. Међу њима је био и Толе Костић.

За храброст и пожртвовање на бојном пољу Толе је много пута одликован. Носио је Толе и српска и страна одличја. Поред Златне медаље “Обилића”, Албанске сцоменице и Карађорђеве звезде са мачевима, носио је руска и француска одличја и Легију части француске Републике.

На свој захтев, по повратку из Француске, Толе је пензионисан у чину мајора. Нарушеног здравља и изнемогао, лечио се једно време у Швајцарској, а затим се вратио у своју Соко Бању. Касније је прешао у Београд. Тешко болестан умро је 12. маја 1956. године. Сахрањен је на Новом гробљу. Поред родбине, присуствовао је велики број његових ратних другова, јунака с битака на Добром пољу и Кајмакчалану.

Слични чланци:

Митровић Драгић

Митровић Тома Драгић

Таман ми тако шапућемо кад, на петнаестак метара од нас, једном узаном стазом, по мекој трави, иду три швапска војника. Судим да су веома млади, неискусни, чим тако неопрезно иду. Не знају каква је ово земља, какав је ово народ, не знају да их иза сваког грма вреба наш човек.

Прочитај више »