име: Драгољуб
презиме: Костић
име оца: Коста
место: Сандаљ
општина: Ваљево
година рођења: 1871.
година смрти: 1931.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Костић К. Драгољуб – Драгиша, официр – дивизијски генерал (Крагујевац, 25. I 1871 – Београд, 27. III 1931).
Отац Коста Николић, трговац, мајка Јелена, домаћица.
Основну школу и шест разреда гимна- зије завршио је у родном граду. Завршио ВА као питомац XXIII класе Ниже школе 1980. године. У мирнодопским условима бивао командир вода и чете у пешадији, на служби у Ађутантском одељењу Министарства војног и командант батаљона.
За време Првог балканског рата био је командант I батаљона V прекобројног (Шумадијског) пука I позива. Након рањавана Живојина Бацића, команданта тог пука преузео је команду над њим и ускоро заузео положаје Мали Дебељак и Цоковић. У II балканском рату са тим пуком водио је оштре борбе на Великом Чемернику, Грамади, Малом Врху и Плочи.
Од јануара 1914. до фебруара 1916. био је командант V пешадијског пука Краља Милана Дринске дивизије II позива. Са том јединицом учествовао је у борбама на Дрини, по Мачви, на Колубари и повлачио се до Крфа, где је постављен за команданта II пешадијске бригаде Дринске дивизије са којом се борио на Солунском фронту. Новембра 1917. године постављен је за команданта I пешадијске дивизије са којом је у ноћи 15/16. септембра 1918. године извршио пробој фронта између Сикола и Градешничког превоја и кренуо у жестоко гоњење непријатеља.
После рата био је командант VI жандармеријске бригаде, помоћник команданта Зетске дивизијске области, а од 15. новембра 1921. до 17. септембра 1923. био је командант Дринске дивизијске области са седиштем у Ваљеву. Пензионисан је 2. октобра 1923. године. У чин дивизијског генерала унапређен 5. јануара 1923. године.
Уз десетак домаћих и страних одликовања добио је и три ордена Карађорђеве звезде са мачевима – један IV степена и два III степена.
Од 1898. године био је ожењен Јулком, кћерком Милана Атанацковића, инжењеријског капетана I класе у пензији из Крагујевца. Имали су синове Војина и Милоша и кћери Ружицу и Зорицу.