име: Урош
презиме: Ковачевић
име оца: Н.
место: Блажево
општина: Брус
година рођења: 1879.
година смрти: 1951.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Рођен је у априлу 1879. године у селу Блажеву, бивши Копаонички срез сада општина Брус. Основну школу учио је у Блажеву, а средњу ратарску школу завршио је у Краљеву и добио звање пољопривредног економа. У то време било је мало школованих људи и у војсци је била оскудица за официрским кадром, па је Урош као школован човек произведен у чин младог официра и као такав отишао је у балкански рат 1912. године.
Учествовао је у биткама на Церу, Брегалници, Кајмакчалану, Албанији. Био је три пута рањен на солунском фронту и лечио се у Француској. Када је рат завршен демобилисан је у чину капетана I класе.
Добио је већи број одликовања, између осталих Карађорђеву звезду са мачевима, Белог орла, Албанску споменицу, а и нека француска одликовања. Убрзо после доласка са солунског фронта, Урош је унапређен у чин мајора а касније у чин резервног пуковника.
У периоду до другог светског рата он је радио у Брусу као срески пољопривредни економ. У политичком животу био је напредан и борио се против ненародног режима бивше Југославије, због чега је често премештен. Одузимају му се стечена признања и имао других неприлика. Коначно је 1940. године у октобру месецу мобилисан као потпуковник у 50. години у Никшићу где га је затекао и други светски рат.
Године 1941. Италијани су га заробили и спровели у логор у Напуљу, где је био све до 1943. године. Капитулацијом Италије спроведен је у логор Оснобрик у Немачкој. У логору се повезује с групом комуниста и успева, као болестан и неспособан, да га пусте из логора у јулу 1944. године. Године 1942. у селу Блажеву Немци су запалили његову кућу због сарадње с партизанима.
Четвртог и 5. августа 1944. године команда корпуса Народноослободилачке војске на челу с командантом Пеком Дапчевићем ослободила је Блажево, Брус и цео овај крај. Команда корпуса НОВ била је обавештена да је Урош Ковачевић резервни потпуковник врло напредан и активан човек, тако да му је од стране команде корпуса НОВ и лично команданта друга Пека Дапчевића указано поверење и понуђен му је одлазак у Врховни штаб. Урош је био физички исцрпљен у заробљеништву и нарушеног здравственог стања, тако да је остао у Блажеву.
Непосредно по ослобођењу овог краја, Урош је ступио у акцију на формирању нове народне власти и других друштвено-политичких организација, ради чега добија огромно поверење народних маса. Крајем 1944. године биран је за члана Окружног народноослободилачког одбора у Крушевцу, затим за повереника за финансије, а потом за посланика Антифашистичког већа народног ослобођења Србије. Године 1945. за изборни Копаничко-жупски срез, Урош Ковачевић, поред више кандидата, изабран је за народног посланика Скупштине СФРЈ на седници 11.11.1945. године. Савезна Скупштина потврдила је одлуке АВНОЈ-а и изгласала први Устав СФРЈ.
За свој допринос у рату, развоју и изградњи земље и нове народне власти, Урош Ковачевић је посмртно одликован Плакетом Антифашистичког већа народног ослобођења Србије.
Умро је 1951. годину у Блажеву.
