Крстић В. Рафаило

Крстић В. Рафаило
Крстић В. Рафаило

 

 

име: Рафаило
презиме: Крстић
име оца: Владимир
место: Осечина
општина: Осечина
година рођења: 1885.
година смрти: 1977.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Крстић В. Рафаило, пољопривредник, пешадијски наредник и чиновник, (Осечина 4. VIII 1885 – Ваљево, 17. II 1977).

Отац Владимир и мајка Ангелина, рођ, Прокић, били су земљорадници. Завршио је четири разреда основне школи и до одласка на одслужење војног рока живео у месту рођења и бавио се пољопривредом. Редовни војни рок регулисао је 1907. и 1908. године у I чети I батаљона V пешадијског пука у Ваљеву.

У Први балкански рат ступио је као резервни пешадијски поднаредник I чете II батаљона III прекобројног пука. У свим ратовима од 1912. до 1918. године и Арнаутској побуни 1913. године истицао се личном храброшћу, самоиницијативом и присебно- шћу. У Брегалничкој бици, као вођа патроле заробио је бугарску батерију, а други пут је са 17 војника, сачекао у заседи 150 Бугара, од којих су добијени многи драгоцени подаци о непријатељу.

После борбе против Аустругарске војске 1914/1915 са осталом војском повлачио се преко Црне Горе и Албаније до Валоне одакле су лађом пребачени на Крф. При пробоју Солунског фронта, као наредник у I чети III батаљона V пешадијском пуку Дринске дивизије I позива, са седам војника непримећено је пришао противничким рововима и напра- вио панику. За тај подвиг одликован је Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима (указ 150.806 од 31. марта 1930). Три пута је рањаван – први пут 24. октобра 1914. на положају Биљег у Костајнику код Крупња, други пут 7. новембра 1916. код Битоља и трећи пут 27. априла 1917. при заузимању положаја Беле земље – Добро поље. На положају Лучица код Пожаревца 1915. године са водом је био заробљен, али су успели да пробију непријатељски обруч и да следећег дана код Александровца стигну пук.

После Првог светског рата радио је као општински деловођа у Осечини. Био је ожењен Станом Ивановић из Остружња али деце нису имали. Последње године живота провео је у Ваљеву, ул. Сењак бр. 18, уз брижну помоћ синовице Госпаве Гачић. Поред Карађорђеве звезде имао је сребрну и златну медаљу за храброст, руски орден св. Ђорђа IV степена, спомен крст из Српско-бугарског рата 1913. године и све споменице за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године.

Слични чланци:

Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »
Коен И. Јаков

Коен И. Јаков

  име: Јаков презиме: Коен име оца: И. место: Београд општина: Београд година рођења: 1880. година смрти: 1915. извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских

Прочитај више »