име: Живорад
презиме: Лазаревић
име оца: Благоје
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1882.
година смрти: 1956.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић, “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Лазаревић Б. Живорад, официр – пешадијски бригадни генерал (Ваљево, 31. VII 1882 – Београд, 16. V 1956).
Отац Благоје, механџија, а мајка Јановка домаћица.
Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Ваљеву. Као питомац XXXII, класе НШ завршио ВА. У мирнодопским условима био је командир вода у Дринској и Дунавској дивизији, Команди полицијске жандармерије, у управи Београдског гарнизона, командир чете у Крушевцу и класни старешина у ВА.
Током балканских ратова командовао је четом у Кумановској и Битољској бици, у боју на Бакарном гумну и на Брегалници. Као мајор у I светском рату командовао је четом и батаљоном у биткама на Церу, Колубари и још неким местима. Током 1916. године као потпуковник I батаљона у Првој српској добровољачкој бригади и командант II српског транспорта од Мураманска до Тулона. У борбама на Кокораџи био је тешко рањен.
По окончању I светског рата био је у Инспекцији пешадије, командант места у Суботици, у Штабу Потиске дивизијске области, Штабу Тимочке дивизијске области, командант Подгоричког војног одсека, у Штабу IV армијске области, привремени судија Војног суда за официре и Инспекцији земаљске одбране. Током службовања у Зајечару, Цетињу и Загребу оснивао је стрељачке дружине, сарађивао у витешким националним и спортским друштвима.
Био је ожењен Маријом, кћерком Антуна Визјака из Загреба.
Поред низа одликовања и других признања имао је и орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, руски орден Св. Владимира са мачевима IV степена, Румунску звезду IV степена са мачевима, Чешки ратни крст и Добруџанску споменицу. У чин генерала произведен је 1. децембра 1937. године.
Tекст из књиге “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988:
Пешадијски пуковник
Рођен 31. јула 1882. године у Ваљеву. Отац му се звао Благоје.
По свршеном 6 разреду гимназије у Ваљеву ступио у Војну академију у Београду.
По свршеној Војној академији унапређен у чин пешад. потпоручника и одређен за водника VI пешад. пука, потом водник у XVII пешад. пуку, у полицијској жандармерији, VI и у X пешад. пуку; као капетан II кл. командир чете у XII пешад. пугу; помоћник класног старешине и наставник борења у Војној академији до рата 1912. год.
У току рата: српско-турског и српско-бугарског 1912. и 1913. године командир чете у I прекобројном пешад. пуку; у I пешад. пуку II позива и III пешад. пуку III позива. Учествовао у Кумановској и Битољској бици, у боју на Бакарном Гумну и у бици на Брегалници као капетан I класе.
У Великом рату 1914-1918. год.: као мајор командир чете у II пешад. пуку Моравске дивизије I позива; командант батаљона у истом пуку, командант батаљона у XVI пешад. пуку исте дивизије; учествовао у бини на Церу и Колубари. У 1916 год. као потпуковник командант баталона у 1-ој Српској добровољачкој дивизији у Добруџи. Учествовао у боју код Кара Синана и Кокарџе.
Командант II српског транспорта од Мурманска до Тулона.
По рату као пуковник на служби у Пешадијској инспекцији; Командант места у Суботици; на служби у штабу Потиске дивизијске области; на служби у штабу Тимочке дивизиске области; командант Цетињског војног округа; на служби у ђенералштабу IV армијске области.
Рањен 6. септембра 1916. године у боју код Кокарџе у Добруџи. Због ове ране инвалид је IV групе 80%.
Ожењен Маром Визјаковом.
За заслуге стечене у миру и рату одликован је нашим и страним одликовањима. Од наших има: Карађорђеву звезду IV реда са мачевима, Сребрну медаљу за храброст, Златну медаљу за храброст, Југословенску круну IV реда, Светог Саве IV реда, Медаљу за војничке врлине и све ратне споменице. Од страних: Св. Владимира с мачевима IV реда, Румунска звезда IV реда с мачевима, Ратни Чехословачки Крст и споменицу Добруџску.
Пуковник Лазаревић је познати сарађивач многих наших витешких националних, спортских друштава а оснивач стрељачких дружина у неким нашим местима.
Живео у Загребу – Нова Вес. бр. 40.
(Споменица XXXII класе)
