име: Милан
презиме: Лештарић – Цетковић
име оца: Благоје
место: Врело
општина: Уб
година рођења: 1881.
година смрти: 1960.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Лештарић – Цветковић Б. Милан, ковач и машинбравар, чиновник и ратни војни инвалид (Врело, Уб, 1881 – Ваљево, 1960).
Отац Благоје Цветковић (1846-1907), родом из лесковачког краја, најпре је био трговац у Београду, потом трговац, економ и политичар у Врелу, командант Тамнавског батаљона Ваљевске бригаде у ратовима 1876 – 1878, задружни посленик и председник врељанске општине. Мајка Јелена, кћи Пантелије Лештарића, имућног домаћина и трговца из Врела.
После основне школе у месту рођења, Милан Цв. Лештарић завршио је и Војно-занатлијску школу у Крагујевцу. Више од десет година радио је као ковач и машинбравар у Војно-техничком заводу у Крагујевцу.
Војни рок одслужио је у Школи резервних официра пешадије, па је као резервни пешадијски поручник учествовао у I балканским рату. Био је изузетно спретан, храбар и способан старешина, а у једној од борби тешко је рањен након чега му је ампутирана лева нога изнад колена. За заслуге у том рату добио је више одликовања и других признања, па и официрски Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда о чему је и објављен указ ФАО 13.959 од 30. новембра 1913. године.
По избијању I светског рата, попут многих својих мештана, морао је у бежанију. И Миланов брат Милутин Цв. Лештарић (1885 – 1915) завршио је Војно-занатлијску школу у Крагујевцу. Неко време радио је као колар и срески економ. Учествовао је у оба балканска и I светском рату. Погинуо је 1915. године и сахрањен на Српском војничком гро- бљу у Зејтинлику крај Солуна.
После рата Милан се ангажовао на развоју и унапређењу земљорадничког задругарства и бивао председник Врељанске земљорадничко штедно-кредитне задруге, а вршио је и дужност секретара (књиговође) – благајника још неких земљорадничких задруга у свом селу. Добрим делом захваљујући и његовом упорном раду Врело је између два светска рата било један од значајнијих задружних центара. О развоју задругарства у овом тамнавском селу оставио је детаљну забелешку, која се чува у Збирци поклона Архива у Ваљеву.
Био је један од оснивача и руководилаца Народне књижнице и читаонице у Врелу. И сам је доста читао, а знао је да лепо пева и свира на виолини. Волео је и пчеларство и важио за узорног пчелара. Током II светског рата углавном је радио као општински деловођа.
Женио се два пута. Први пут оженио се Јелицом – Белом, која је умрла у 21. години. Други брак склопио је са Зорком Алексић (1894 – 1959) домаћицом из Бањана код Уба, чија је породица масовно била на страни НОП-а током II светског рата. Имали су сина Чедомира Цветковића (1912-1985), учитеља и познатог просветног радника у Тамнави.
