Лукић М. Љубисав

Лукић М. Љубисав
Лукић М. Љубисав

 

 

име: Љубисав
презиме: Лукић
име оца: Милош
место: Горњи Мушић
општина: Мионица
година рођења: 1878.
година смрти: 1929.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Лукић М. Љубисав, земљорадник, резервни поднаредник и потпоручник, (Горњи Мушић, Мионица 7. V 1878. – Горњи Мушић, 18. X 1929).

Отац му Милош, земљорадник, имућан човек и вишегодишњи председник општине у Доњој Топлици, а мајка Стојка, домаћица. После завршене основне школе остао је у селу да би родитељима помагао у обављању пољопривредних послова. Временом је израстао у крупног, стаситог, здравог и веома снажног човека.

Од 1909. године служио је редовни војни рок у II ескадрону II коњичког пука Цара Душана у Краљеву. Убрзо потом засновао је брачну заједницу са Ангелином Симић са којом је имао Наталију, Златију, Станију, Радмилу, Миливоја и Милана.

Међу првима ступио је у балканске ратове и храбро учествовао у више борби и других акција. Најчешће је био у првим борбеним редовима и личним примером деловао на саборце. Зато су они говорили да када са Љубисавом иду у борбу ни непријатељ им не може ништа. И заиста он је стизао свуда, а противнички метак као да га није хтео.

Као резервни поднаредник Дринског коњичког пука I позива у Првом светском рату извео је више подвига. Још у првој ратној години истакао се великом храброшћу те је указом ФАО бр. 150. 811, од 15. јула 1915. године, добио Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима. Био је предложен и за једно високо француско одликовање пошто је са својим другом 26. августа 1916. године први ушао у смедеревско село Липе које је до тада било у рукама непријатеља. Њих двојица су сами протерали непријатеља и село задржали под својом контролом до доласка наших снага. Уз то у гоњењу непријатеља 2. септембра 1916.године показао је изузетну храброст и упорност, а нарочито вештину у вођењу коњичких патрола.

У једној борби са два коњаника извиђао је бугарске положаје, али их Бугари примете и на њих отворе ватру. Он сиђе са коња који се врати у ескадрон. Видевши коња без коњаника његови ратни другови помисле да је погинуо и озбиљно се ражалосте. Међутим, он је пузећи пришао једном мештанину који му је дао драгоцене податке о бројном стању и расположењу противничких снага, па је то одмах пренео командиру Петру Вучићевићу, а овај затим командовао покрет ескадрона и уништио једну мању јединицу Бугара. Другом приликом, изнео је истовремено два тешко рањена официра са ратног попришта и спречио да буду заробљени.

При повлачењу кроз Албанију и у борбама на Солунском фронту учествовала су и тројица његове браће: Драгомир, Тихомир и Драгољуб. По пробоју Солунског фронта Аустријанци и Немци су разбијени код Кавадараца, па се он са ескадроном дао у потеру за њима. У једној шуми стигао је њихове савезнике Бугаре и командовао саборцима да изврше опкољавање противника. Чувши његово наређење Бугари се уплашише и цео вод побаца оружје и преда се без иједног испаљеног метка. Он нареди да им покупе оружје, да их повежу и спроведу најближој команди, што су ови одушевљено учинили. У гоњењу Аустријанаца преко Мачве први је прешао реку Саву и ушао у Сремску Митровицу.

По завршетку ратних сукоба вратио се у родно место и наставио бављење пољопривредом. Мештани су га ценили и на изборима и у сличним приликама указивали му поверење бирајући га на разне одго- ворне дужности. Тако је у периоду између 1922. и 1925. године био и председник доњотопличке општине. Две године касније унапређен је у чин резервног коњичког потпоручника.

Кад се 1929. године поделио са браћом међусобно су се споразумели да заједнички свакоме изграде кућу и друге пратеће грађевине. Није жалио ни труда, ни рада да тај договор оствари. У јесен те године, приликом утовара једног великог дрвеног трупца на запрежна кола, од силног терета искилавио је. Од задобијених повреда је издахнуо.

Слични чланци:

Радојевић Владимир

Радојевић Владимир

Полако, као гуштери, све пужући, пришли смо жици. Али види ђавола: тек што смо почели да сечемо жице, осуше Бугари ватром из митраљеза. Куршум је толико сипао да му ни тица не би могла умаћи. Ми нисмо имали куд.

Прочитај више »
Милошевић М. Станко

Милошевић М. Станко

Када је предлаган онај који је најдостојнији да понесе Карађорђеву звезду са мачевима цела чета је била јединствена да то треба да буде „чика Станко“.

Прочитај више »