Луковић А.Теодосије

Луковић А.Теодосије
Луковић А.Теодосије

 

 

име: Теодосије
презиме: Луковић
име оца: А.
место: Кнић
општина: Кнић
година рођења: 1883.
година смрти: 1965.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Луковић А.Теодосије, официр – дивизијски генерал (Кнић, 2. IX 1883 – Београд, 19. VII 1965).

Завршио је као питомац XXXIII класе Нижу школу и XVII класу ВШ ВА и нижи курс АШГ. Почео је радити као командир вода у Дунавском и Моравском артиљеријском пуку и командир батерије у Дринском артиљеријском пуку.

У балканским ратовима био је командир VI пољске батерије Дринског артиљеријског пука. И од лета 1914. године у Првом светском рату био је командир VI пољске батерије Дринског артиљеријског пука I позива. Од марта 1916. био је командир VI батерије Дринског брдског артиљеријског пука. Ратни пут је завршио у Барањи.

После Првог светског рата био је командант у коњичкој артиљерији, командант XXI и XXXII артиљеријског пука; помоћник и в. д. команданта АШГ, командант артиљерије Вардарске дивизијске области. Потом в. д. команданта Брегалничке дивизијске области у Штипу; в. д. команданта Боке Которске, инспектор артиљерије и в. д. команданта Територијалне ваздушне одбране.

У Априлском рату 1941. био је командант Команде територијално ваздушне одбране. Заробљен је у Сарајеву и одведен у немачко заробљеништво. После рата вратио се у земљу.

Ожењен Ружом, ћерком Паје Остроговића, економа Сталне војне болнице. Имали су кћерку Милицу.

Међу више домаћих и страних ратних и мирнодопских одликовања добио је Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда и Орден Карађорђеве звезде.

Слични чланци:

Лолић Живадин

Лолић Живадин

Али тога дана Живадин и Јанко нису стигли. Нису се вратили ни сутра, ни прекосутра, никада више. А старица је сваког јутра извиривала иза тараба, излазила на друм и кошчату старачку руку стављала изнад чела, погледајући неће ли се отуда из даљине појавити и њена деца.

Прочитај више »
Здравковић Драгољуб

Здравковић Драгољуб

Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Из рата је изашао као потпоручник, а у служби у бившој Југословенској војсци унапређиван је и на крају је био капетан I класе.

Прочитај више »
Гмизовић С. Михајло

Гмизовић С. Михајло

У јесен 1915. јединица капетана Гмизовића запоседа Вршку Чуку. Ту је капетан Гмизовић тешко рањен и после неколико дана од те ране је умро а сахрањен је у Зајечару.

Прочитај више »