име: Јован
презиме: Мандил
име оца: Биња
место: Шабац
општина: Шабац
година рођења: 1873.
година смрти: 1916.
извор података: “Споменица погинулих и умрлих српских Јевреја у Балканском и светском рату 1912-1918“, 1927.
Рођен у Шапцу 25. марта 1873. год.
Био је адвокат и новинар, у рату помоћник начелника Војне Станице у Битољу и цензор Главне Поште.
Умро у Волосу (Грчка) 16. маја 1916. год.
Велики светски рат нанизао је многобројне жртве и отргао нам многе заслужне синове, који су могли још корисно послужити и породици, и друштву, и држави. Међу тим многобројним жртвама налази се и Јован Б. Мандил, адвокат и новинар.
Пок, Јован родио се 25. марта 1873 г. у Шапцу од честитих родитеља Биње и Саре Мандил. Школовао се у месту рођења, где је свршио гимназију и матуру, па је прешао у Београд, где се уписао на правни факултет ондашње Велике Школе, који је свршио 1899. год.
Још као гимназист отпочео је да се бави новинарством, а кад је прешао у Београд, на Велику Школу, сасвим му се посветио. Агилан и окретан сарађивао је на многим престоничким политичким листовима „Малим Новинама“, „Београдским Новинама”, „Дневном Листу“, „Виделу”, „Правди” и др. и увек се истицао својом борбеношћу. Осим тога је много преводио, па је неке своје преводе и у засебним књигама штампао.
Па и кад је, по свршеном школовању, ступио у државну службу и био судски и полицијски писар, адвокатски приправник и адвокат, он новинарство није напуштао.
За време Балканског Рата, и ако је био ослобођен војне обавезе, добровољно се пријавно на војну дужност и распоређен је при младеновачкој војној станици.
При концу рата, 1913. год. прелази у Битољ за помоћника начелника војне станице, а по свршеном рату настанио се у Битољу, где је отворио своју адвокатску канцеларију. Поред адвокатуре он је тамо хонорарни професор Трговачке Школе, и покреће „Битољске Новине“.
У Битољу је остао све до евакуације, када, као обавезник чиновничког реда, прелази болестан у Солун. И ако већ телесно клонуо, његов полетни дух још није малаксао и он учествује у оснивању и покретању нашег избегличког листа „Велика Србија“, који је за време рата у Солуну излазио. Међутим његово стање здравља се све више погоршава и он одлази у Волос, где је најзад тешкој бољци подлегао 3. маја (по ст. календ.) 1916. год. оставивши жену и троје деце незбринуте.
Пок. Јован био је борбене природе, и као полемичар необично се истицао у новинарству, где је заузимао угледно место. Агилан тачан, савестан, а нада све добар и редак патриота, он је цео свој живот био посветио општој ствари; смрт га је отргла у најлепшој снази када је могао корисно да послужи на нашем Југу. Отуда је његова прерана смрт не само губитак за породицу, друштво и новинарство, већ, нада све, за нашу општу ствар, којој је пок. Јован целога свога живота тако жарко и предано служио, да може послужити за пример, а на понос: себи, својима и нашој средини.
Они, који су у раној младости с њиме радили и борили се, с поносом и задољством гледају на живот и рад Јована Б. Мандила, чија ће успомена међу нама остати вечито. Пок. Мандил био је и срцем и душом прави и овејани Србин мојсијевац, који се од осталих Срба ни у ком погледу није одвајао, и коме је Велика Србија до саме смрти остала највећи идеал.
Зато се с пуно поштовања клањамо сени овога нашег борца, који је неустрашиво и са пуно преданости и борбености служио нашој општој ствари!
