име: Драгољуб
презиме: Марковић
име оца: Јован
место: Смедерево
општина: Смедерево
година рођења: 1896.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић, “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Марковић Ј. Драгољуб, официр – пешадијски потпоручник (Смедерево, 1. VII 1896 – положај Кулбелер код Каратепе, 30. IX 1916).
Одрастао је у бројној породици Јована и Љубице. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном граду, а даље школовање наставио у Београду.
Са питомцима XLVI класе 1913. године уписао је НШ ВА. Због мобилизације целокупне српске војске, следеће године прекида школовање и одлази у рат. Од самог почетка рата истакао се као млади официр и велики патриота, добар човек и савестан старешина. Прешао је Албанију са својом четом и радио у команди на острву Виду.
Приликом пробоја Солунског фронта у борби са Бугарима као водник IV чете I батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива, јуришајући са бомбом у руци, храбро је погинуо на Кајмакчалану, где је и сахрањен. За јуначку погибију одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. После завршетка костурнице на Зејтинлику у Солуну његови посмртни остаци су пренети и смештени у Крипту костурнице у другом реду, десно бр. 62 (линк)
Текст из књиге “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988:
Пешадијски поручник V пешадијског пука Дринске дивизије првог позива Драгољуб Марковић је рођен у Смедереву 1. јула 1896. године од оца Јована и мајке Љубице. Одрастао је у бројној породици. Био је изузетно добар и благе нарави, веома радан и интелигентан, у школи одличан ђак, амбициозан и посебно заинтересован за природне науке. По завршетку петог разреда гимназије у Смедереву, школовање је наставио у Београду с намером да настави студије природних наука које је волео.
Изненада се Драгољуб Марковић предомислио и одлучио да се пријави за накнадни конкурс за нижу школу Војне академије. Примљен је и уписан с питомцима ХLVI класе. Године 1914. прекинуо је школовање због мобилизације целокупне српске војске и одлази у рат.
У рату се Драгољуб истакао као млади официр и изузетно савестан и добар човек и патриота. Прешао је Албанију са својом четом и радио у команди на острву Виду. Приликом пробоја солунског фронта у борби са Бугарима, као водник IV чете првог батаљона V пешадијког пука Дринске дивизије, јуришајући са бомбом у руци, погинуо је као херој 30. августа 1916. године. То је дакле био онај први пробој фронта преко Кајмакчалана до заузећа Битоља. Другови су га сахранили на Кајмакчалану код саме капеле, уз војничке почасти које му је приредио његов командир капетан Милан Радовановић Коча и његови саборци.
После завршетка костурнице на Зејтинлику у Солуну посмртни остаци Драгољуба Љ. Марковића пренети су и смештени у Крипту костурнице у другом реду десно бр. 62. За своју јуначку погибију Драгољуб је посмртно одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.
Др Јелица Марковић – Гајић Драгољубова сестричина, донела је фотографију и податке и споменицу ХLVI класе Војне академије да се поред имена њеног ујака нађу и остали његови другови носиоци Карађорђеве звезде са мачевима из ове класе.
