име: Михаило
презиме: Марковић
име оца: Јовица
место: Ћелије
општина: Лајковац
година рођења: 1888.
година смрти: 1917.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Марковић Ј. Михаило, зв. Чеда Поп, земљорадник и резервни наредник (Ћелије, Лајковац, 30. XI 1888 – Положај Зелени крш – Зелени плато, децембра 1917).
Отац Јовица и мајка Миленија, пољопривредници.
Завршио је основну школу и остао у селу да обрађује сопствени посед од 3 хектара и 20 ари. Редовни војни рок регулисао је од 26. априла 1910. до 26. октобра 1911. године у III чети III батаљона VII пешадијског пука Краљ Петар I у Београду.
Као резервни наредник I првог позива учествовао је у оба балканска и I светском рату. Важио је за великог јунака јер је починио више херојских подвига. Међу њима се посебно истичу она два за које је одликован. Златни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима добио је указом ФАО 11.107, од 15. јула 1915. године за постављање торпеда на ушћу Саве у Дунав, који је имао циљ да брани надирање непријатељске војске преко Саве и Дунава ка Београду. Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима добио је указом 22. 033, од 12. новембра 1917. године јер је као вођа бомбашког одељења извршио јуриш на непријатељске положаје и при томе испољио невероватну храброст и пожртвовање.
Изузетно храбар, спретан и пожртвован смело је улазио у окршаје са далеко бројнијим и технички надмоћнијим противником. Отуда је више пута рањаван а посебно је био тешко рањен на Маљену, новембра 1915. године. Ни то га није одвојило од својих ратних другова, па је са њима прешао кршевиту Албанију и храбро се борио на Солунском фронту.
У браку са Драгом оставио је кћи Десанку.
