Марковић Ј. Петар

Марковић Ј. Петар
Марковић Ј. Петар

 

 

име: Петар
презиме: Марковић
име оца: Јован
место: Крагујевац
општина: Крагујевац
година рођења: 1879.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Марковић Ј. Петар, официр – дивизијски генерал (Крагујевац, 14. IV. 1879 – Београд, 195?).

Отац Јован, прота, а мајка Смиљана, домаћица.

После шест разреда гимназије у Зајечару и Београду са XXVIII. класом ступио у НШ ВА 1. септембра 1895. године. Први официрски чин добио је 2. августа 1898. године, а као поручник учествовао је у Мајском преврату 1903. године. Вишу школу ВА завршио је октобра 1903. године. За капетана II класе произведен је 6. марта 1906, а генералштабног мајора 29. јуна 1910. године. У чин пуковника је унапређен 1. октобра 1915, а за дивизијског генерала произведен 21. октобра 1923. Пензионисан је 15. априла 1929. године.

Почео је радити као водник у I и XIV пешадијском пуку, а наставио као командир чете у XVIII пешадијском пуку и класни старешина у ВА. Потом је био ордонанс ЊВ краља, на служби у штабу Дунавске дивизијске области, на стручном усавршавању у Француској и помоћник начелника штаба Шумадијске дивизијске области.

У балканским ратовима био начелник штаба Дринске дивизије II позива и учествовао у више борби, па и опсади Скадра, где је одред претрпео велике губитке на Брдици. На почетку I светског рата био је начелник штаба Тимочке дивизије I позива, где је доживео тежак пораз на Чеврнтији и у штабу. Од марта 1916. био је командант VIII пешадијског пука, па командант I комбинованог пука у саставу француских снага, те шеф Војно-друмског одсека и заступник начелни- ка Саобраћајног одељења Врховне команде. Током 1917-1918. године био је помоћник начелника штаба Прве армије.

После рата најдуже је био начелник Обавештајног одељења ГШ, заступник команданта и командант коњичке дивизије и председник Комисије за полагање мајорског испита. Говорио је француски и немачки, а разумео енглески, руски и шпански језик. Поред објављивања чланака у Ратнику бавио се и превођењем стручне литературе.

Био је одликован са бројним домаћим и страним одликовањима, међу којима и Златном медаљом за храброст, Орденом белог орла са мачевима III степена и орденима Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена.

У браку са Даницом, кћерком Наума Николића, трговца из Београда имао је сина који је умро у 19. години.

Слични чланци: