име: Душан
презиме: Марковић
име оца: Лазар
место: Горњи Мушић
општина: Мионица
година рођења: 1891.
година смрти: 1915.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Марковић Л. Душан, земљорадник и пешадијски каплар (Горњи Мушић, Мионица, 12. V 1891. – Књажевац, 19. IX 1915).
Као најмлађе дете тамошњих пољопривредника Данице (из Ђурђевца) и Лазара, завршио је основну школу и остао на селу да се бави пољопривредом. Кад је напунио двадесет година отишао је на одслужење редовног војног, како се онда говорило кадровског рока. Служио је у пешадији.
Почетак I балканског рата затекао га је у војсци, па је у њему активно учествовао. Тако је било и у II балканском, односно Српско-бугарском рату 1913. године. У тим ратовима из куће Марковића учествовала су и његова рођена браћа Тадија и Милинко, три брата од стрица, Љубисав, Раденко и Гаврило и њихов отац Ранисав, као трећепозивац. Сви су прошли кроз бројне борбе и друге голготе али су их преживели.
У I светски рат, поред њих седморице, изненада је позван и Душанов отац, 65-годишњи Лазар у Последњу одбрану стараца. Као каплар у III чети I батаљона V пешадијског пука Краља Милана Дринске дивизије I позива, храбро се борио на почетку тог рата, а посебно на Гучеву, где се од 8. до 24. септембра 1914. године, одвијала једна од најжешћих борби. У тој борби Душан Марковић је предводио већи део своје чете која је десеткована. Учествовао је и у Колубарској бици, где је такође био врло запажен.
Са својом јединицом борио се и у Санџаку, након чега је 25. августа 1915. године, послао дописницу родитељима у којој их обавештава да је од ратних другова и старешина предложен да буде одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. О томе је 15. јуна 1915. године у Крагујевцу објављен и указ ФАО 11.102, у коме стоји да је одликован за осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу, у рату против Аустроугарске 1914-1915. године.
Три месеца по одликовању Марковић је погинуо негде на простору између Књажевца и Ниша. У том великом ослободилачком рату погинуо је његов рођени брат Милинко, брат од стрица Љубисав и стриц Ранисав. Од осам ратника из ове породице кући се вратило само њих половина.
