Мартиновић Н. Лука

Мартиновић Н. Лука
Мартиновић Н. Лука

 

 

име: Лука
презиме: Мартиновић
име оца: Н.
место: Панчево, рођен у селу Мартиновићу (Будва)
општина: Панчево
година рођења: 1886.
година смрти: 1952
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Лука је рођен 18. октобра 1886. године у селу Мартиновићу у Брајићима код Будве. У аустроугарској војсци је на одслужењу војног рока био од 1907. до 1909. године по гарнизонима Боке Которске. У Дубровнику похађа Пешадијску подофицирску школу али је био под сталном присмотром полиције због тога што није одобрио анексију Босне и Херцеговине. Године 1911. Лука одлази у САД где је радио као рудар и евидентичар.

Након избијања првог светског рата Лука је један од организатора за сакупљање добровољаца за повратак у домовину. Одмах по доласку учествује у организовању Брајићке чете која се укључује у августу месецу 1915. у црногорску војску и учествује у борбеним дејствима на подручју Грбља и околини Ловћена. После капитулације Црне Горе повлачи се у Скадар. Од 117 добровољаца, 95 се повукло преко Љеша на острво Крф. Тамо Лука учествује у припреми Бокеља и Херцеговаца за укључење у српску армију.

Године 1916. је у српском добровољачком батаљону био у првој чети на положају водног официра. С добровољцима учествује у борбама око: Корче, Елевиша, Соровића, Борешнице, Екшин Вијадукта, на Црној реци и Кајмакчалану, где је теже рањен у батаљону Срба добровољаца. Из амбуланте VIII пешадијског пука пренет је у француску болницу одакле је из Солуна упућен на лечење у Алжир.

Након лечења Лука поново долази на фронт и распоређен је у III пешадијски пук за помоћника командира чете одакле поново одлази на лечење.

Лука је добио за храброст и пожртвовање на бојном пољу поред Сребрне војничке Карађорђеве звезде са мачевима читав низ одличја за храброст, ревност, војничке врлине, Албанску споменицу и Споменицу уједињења и ослобођења 1914. до 1918. године.

Решењем лекарске комисије Тимочке дивизије Лука је проглашен неспособним за борачке јединице, не само због рана и опште исцрпљености него и због тога што је прележао тежу упалу плућа. При команди Моравске дивизије после одлуке комисије ради у Интендантури.

Лука је демобилисан на лични захтев 5. августа 1920. године с дужности команданта места у Петровцу на мору, из састава XXIX пешадијског пука у Бару.

Године 1921. Лука је радио у Дому ратних војних инвалида у Београду, одакле се из породичних разлога пресељава у Будву. Биран је и обављао је дужности председника ратних ветерана, резервних старешина, ратних инвалида. Затим је биран у три мандата од 1927. до 1933. године на дужност начелника па затим председника општине у Будви. Једно време је радио на железници. Последњи рат је провео у ратном заробљеништву. Повратком из заробљеништва ради у Земљорадничкој задрузи у Панчеву и у Комбинату „Тамиш“.

Исцрпљени организам ратника Луке Мартиновића подлегао је 27. новембра 1952. године. Сахрањен је у Панчеву без икаквих војних почасти.

Слични чланци:

Цветковић Петар

Цветковић Петар

Код Турака је владао страх од наше коњице. Бојали су је се као од живе ватре. Тај страх је трајао још од битке на Куманову, када је наша коњица направила покољ међу пешацима.

Прочитај више »
Мишић Бранко

Мишић Д. Бранко

Усред битке на Мачковом камену, трећег дана у сутон, дотрча ордонанс команданта дивизије генерала Васића и рече ми да хитно дођем у штаб. Потрчао сам у правцу штаба, док су меци фијукали око нас.

Прочитај више »