име: Миленко
презиме: Матић
име оца: Милоје
место: Велишевци
општина: Љиг
година рођења: 1887.
година смрти: 1951.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Матић М. Миленко, – Тоша, земљорадник, комита и редов (Велишевци, Љиг 28. VIII 1887 – Велишевци, 20. XI 1951).
Отац Милоје и мајка Ђука, пољопривредници, имали су њега и шест кћерки. Завршио је основну школу и бавио се пољопривредом.
Као комита учествовао је у оба балканска и Првом светком рату. Био је храбар, спретан и јако предузимљив Заробљен је крајем 1914. године у родном месту, док је из коша Василија Радисављевића народу давао жито које су Швабе прикупиле за своје потребе. Отеран је у Немачку одакле је побегао 1916. године преко Мађарске у Шабац, где су му жене дале одећу да се обуче и тако маскиран пребаци преко окупиране територије. После тога ступио је у Прву армију под командом војводе Мишића и борио се до коначног ослобођења.
После рата настанио се у месту рођења и наставио бављење пољопривредом. Био је један од имућнијих људи у свом селу. Женио се два пута. Из првог брака имао је: Зорку, рођену 1906; Добринку1907, Дра- гољуба (1910-1911) и Живорада (1912-1912). У другом браку са Симком добио је сина Божидара, чији син Момчило, возач и сада живи у Велишевцима.
На једном документу у Фонду Подружнице носилаца Албанске споменице Љига пише да је одликован Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.