име: Милорад
презиме: Матић
име оца: Миаило
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1874.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Матић М. Милорад, официр – пешадијски потпуковник (Ваљево, 19. IX 1874 – Добруџа, 6. IX 1916).
Отац Миаило, абаџија а мајка Милева домаћица. Основну школу и четири разреда гимназије завр- шио је у месту рођења, а пети, шести и седми гимназије у Шапцу.
Војну академију уписао и завршио као питомац XXVIII класе. Као официр службовао је у више места (Ваљево, Београд, Крагујевац…) и обављао значајне дужности. Био је способан официр, веома одговоран, јако строг али и веома правичан. Увек је настојао да у јединицама у којима је службовао не буде само први по правима већ и по обавезама. Редовно је напредовао па је изгледало да ће имати блиставу официрску каријеру.
Активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Храбро је предводио своје ратне другове у многим борбама и другим акцијама. Посебно се истакао у борбама на Гучеву код Лознице, где је испољио изузетну храброст и сналажљивост, па је и одликован официрским Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. О томе је и објављен указ ФАО 97.800. У тој борби је био и тешко рањен али ни тада није хтео напустити ратно поприште и своје саборце.
Као изузетно способан официр и искусан ратник, са генералом Михаилом Живковићем и једном групом официра, са Солунског фрон- та 3. маја 1916. године преко Крфа упућен је у Одесу да образују добровољачки корпус састављен од Срба, Хрвата и Словенаца. Убрзо потом у чину пешадијског потпуковника постављен је за команданта II пука Прве српске добровољачке бригаде. Са пуно такта и официрског умећа значајно је допринео омасовљењу и брзом консолидовању јединице која му је поверена.
Лавовски се борио у борбама у Добруџи и постао један од оних српских официра који су и ван граница отаџбине проносили славу нашег оружја. Храбро је пао у борби на платоу Мезарли Баир код села Кокораџе јер више није хтео да одступа. Поводом његове погибије Српске новине су писале: Био је сјајан војник, храбар, строг, правичан и увек борац. Био је старешина који је у својој јединици не само први по рангу, но и први у борби.
Првог фебруара 1904.године у Ваљеву засновао је брак са Зорком Обрадиновић, рођеном 25. августа 1883. године у Ваљеву, од мајке Дамњанке и оца Максима, терзије. Они су се касније развели, а он се поново оженио. Као његов нови шурак у литератури помиње се пуковник Душан Ј. Поповић, а венчани кум Милован С. Гавриловић, пуковник и витез Карађорђеве звезде из Белановице код Љига.
Имао је више ратних и мирнодопских одликовања и других јавних признања.
