име: Божидар
презиме: Мажуранић
име оца:
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Не располаже се са много података о капетану Корвете Божидару Мажуранићу. Зна се да је био један од најхрабријих официра и да је био одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда и највишим руским орденом за храброст Светим Ћорђем.
Био је краљев ађутант.
Додатни подаци за сајт:
Са циљем испуњења одредбе која се тицала дунавске ратне флотиле из Уговора о примирју, у Будимпешту је упућена британска делегација на чијем челу се налазио капетан Асборн, а у чијем саставу су били британски капетани, лађари и морнари. Захваљујући њиховој акцији у Београд је 24. децембра допловило пет монитора (Босна, Енс, Сава, Темеш и Кереш) и два патролна чамца (Барч и Велш), у замјену за шести монитор. Ова пловила су седам дана касније предата Бродарској команди, а укрцавање југословенских посада и потпуна спремност за употребу извршена је до 1. јануара 1919. године. Овим пловилима су дата и нова имена у наредном периоду, па је Кереш постао Морава, Темеш – Дрина, Енс – Драва, Сава – Соча, Босна – Вардар, Велш – Брегалница, Барч – Неретва. Флотилом је најприје руководио британски капетан бојног брода Хагард, а када је оформљена југословенска Команда Дунавске флотиле при Одељењу за морнарицу у Загребу, за команданта флотиле постављен је поручник бојног брода I класе Божидар Мажуранић, који је по доласку бродова из Будимпеште био послат на челу групе од око 200 официра, подофицира и морнара ратне морнарице које је упутило Народно вијеће из Загреба.
Током рада у Београду Команда дунавске пловидбе суочила се и са проблемом очувања достигнутих граница Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, и опасношћу од немира и нарушавања постигнутог током револуције у Мађарској. Са тим циљем су у Бају 12. марта 1919. године упућена два монитора, један патролни и један моторни чамац. Убрзо су ова пловила послата ка Будимпешти у циљу заштите савезничке војне мисије, а ка Баји су кренула преостала три монитора. Пловила су стигла у Будимпешту 22. марта, дан након што је у мађарској престоници дошло до бољшевичке револуције. На њих је отварана ватра, а рањавање је доживео и командант бродова Мажуранић. Бродови су успјели да се укотве у Будимпешти, али су сви чланови мисије, који су изашли на копно, били ухапшени, а покушано је и заробљавање бродова. Без обзира на постављене запреке, мине и отворену ватру, пловила су успјела напустити мађарску престоницу и вратити се у Бају.
