име: Алекса
презиме: Мијалковић
име оца: Ђорђе
место: Београд, рођен у Лесковцу
општина: Београд
година рођења: 1885.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Алекса је рођен 21. октобра 1885. године у Лесковцу. Отац Ђорђе и мајка Настасија умрли су му веома рано када је имао само две године, па је старање о Алекси преузео његов ујак.
По завршетку Војне школе је био професионални официр и учествовао је у оба балканска и у првом светском рату. У овим ратовима је више пута рањаван: 13. јула 1913. на Грленским висовима; 21. новембра .914. године на Бабином гробу; 29. септембра 1916. код села Сливнице и 3. новембра 1916. на Коти 12-12. Карађорђеву звезду са мачевима официрског реда за храброст и пожртвовање на бојном пољу Алекса е добио за ратне године 1914-1915.
Алекса је све време ратовања водио патни дневник који је, на жалост, у току другог светског рата уништен.
Довољно је погледати наредбу команданта Прве армије да би се закључило какав је ратник био Алекса Мијалковић:
НАРЕДБА А. Ђ. БР 10514
Команданта Прве армије за 31. мај
за све трупе и установе у саставу Прве армије
„У операцијама на солунском и битољском фронту одликовао се је пешадијски поручник господини Алекса Ђ. Мијалковић вршилац дужности командира друге чете првог батаљона Другог пешадијског пука.
У свим борбама 2. септембра у гоњењу непријатеља ка селу Крушеграду 20. септембра у гоњењу ка селу Броду, 26. септембра при одбијању непријатељског контра-напада у јачини једног батаљона од села Сливнице, 6. октобра при нападу непријатељских положаја и заузимању истих код села Сливнице 29,30. и 31. октобра и 1. и 2. новембра при гоњењу непријатеља код коте 12-12 и 3. новембра 1916. године при сузбијању контра-напада непријатељског код коте 12-12 где је рањен учествовао са четом и показао необичну и готово недостижну умешност, присебност, способност, хладнокрвност и сигурност и у вођењу борбе четом, тако да је задавао непријатељу страх ударом и приморао на одступање и тиме осигурао победу… Код коте 12-12 запленио је 2 митраљеза а код чуке 1 брдску хаубицу и заробио 85 војника.
Нарочито се одликовао 30. октобра када је са четом побио послугу топова непријатељске батерије и приморао га да целу батерију остави, тако исто силним јуришом 2. новембра приморао је непријатеља на одступање и напуштање положаја где је запленио 2 митраљеза са својом четом, 3. новембра при одбијању контра-напада непријатељског приморао је непријатеља на повлачење личним учешћем у јуришу задавши му огромне губитке, али је и сам рањен у том јуришу.
Са успехом командује четом у дугом периоду рата.
Овом наредбом похваљујем га, а остале позивам, да следују његовом примеру храбрости, пожртвовању, одлучности, енергији, присебности и послушности.
Командант армије војвода Живојин Р. Мишић, с. р.“
Поред Карађорђеве звезде са мачевима, Алекса Мијалковић је три пута одликован Белим орлом с мачевима. Признато му је својство добровољца борца уверењем Министарства војске и морнарице ЂД бр. 1978/93 од 20. марта 1933. године.
После првог светског рата Алекса је у граничној трупи: Суботица, Струмица и Пирот.
Због болести Алекса је пензионисан 4. јануара 1934. године у 49-ој години живота у чину потпуковника.
Умро је у Београду где је и сахрањен 10. октобра 1941. године у 56. години живота.
