Име: Недељко
Очево име: Лука
Презиме: Милић
Место: Сеча Река
Општина: Косјерић
Година рођења: 1885.
Година смрти: 1960.
извор података: “Витезови Црногорског среза“ Милијан Деспотовић
РАЊЕНИК СА КАЈМАКЧАЛАНА
Милић Л. Недељко, активни официр, потпуковник (1885 – 1960).
Милић Недељко, од оца Луке и мајке Саве, рођен је 1885. године у Сечој Реци, где је завршио основну школу. Потом је учио гимназију у Ужицу и Војну академију у Београду. Био је активни официр војске Србије. Радио је у више гарнизона у Србији. После Другог светског рата био је командант гарнизона у Краљеву.
Учесник је Балканских и Првог светског рата. У Први светски рат је отишао са чином пешадијског капетана I класе. У борбама код Сјенице био је командир 4. чете, 3. батаљона, 3. Прекобројног пука. Показао је невиђену храброст и његови савременици су забележили да је он велики „јунак са Сјенице“, у тешком боју код Сјенице.
На Солунском фронту 1916. године, после прегруписавања српских војних снага, Милић је командовао 1. батаљоном 4. пешадијског пука „Стеван Немања“ и у боју на Кајмакчалану, где је показо изузетну умешност у командовању и личну храброст заједно са својим војницима, бива рањен, задобио је седамнаест рана. Пребачен је у прихватну ратну болницу у реону ратишта, потом је, због тежине рана, пребачен на болничко лечење у Француску.
После опоравка и ослобођења земље ради у Београду, потом у Краљеву, пензионисан је у чину пуковника.
Био је ожењен Симком и нису имали деце. Усвојио је Илију, сина свога брата, који је завршио Војну академију, и био изузетан пилот у чину пуковника радио је у Сарајеву. Илија је у Мостару пролетео авионом испод моста, због чега је од стране генерала Виктора Бубња био деградиран, остао без чинова, које му је исти Бубањ сутрадан вратио. Илија је имао децу: Мирослава, Зорицу и Влада.
Пуковник Недељко Милић је одликован орденом „Карађорђева звезда“, IV ред (135893).
Још један Косјерац, земљорадник Милош Ђукановић са Варде, припадник прве чете батаљона којим је касније командовао Недељко Милић, за своје јунаштво је одликован златним орденом Карађорђева звезда са мачевима.
Недељко је умро 1960. године у Београду и почива на Новом гробљу.
У ратовима 1912 – 1918. године, из Сече Реке је учествовало 157 бораца погинуло је 115 а вратило се 42, међу којима су били носиоци Карађорђеве звезде Велимир Максимовић и Недељко Милић. Из породице Милић погинули су: Јеврем и Илија, синови Недељковог брата Илије. Рат је преживео трећи Илијин син Станимир, који је имао сина Илију, касније пуковника Југословенског ратног ваздухопловства.
