име: Миладин
презиме: Милић
име оца: Ж.
место:
општина:
година рођења: 1896.
година смрти: 1980.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Миладин је 1915. године учествујући у борбама против Аустроугара и Немаца код Београда рањен у главу. Тешко рањен пребачен је у Крагујевачку болницу. Наши су били принуђени на повлачење према југу, а да не би пао у руке непријатељу Миладин је побегао из болнице са завојем на глави. Такав је пронашао своју јединицу и са њоме продужио одступање према мору. Тешки рањеник је издржао све недаће које је подносила српска војска и све избеглице и приспео на Крф одакле је међу најтеже болесне и рањене пребачен на острво Видо, међу оне мученике које је лађица односила у Плаву гробницу. Миладин је и те недаће преживео и опорављен се вратио на солунски фронт.
На солунском фронту Миладин се храбро борио како у рововској војни тако и у пробоју и у другим биткама до коначног ослобођења и уједињења.
На солунском фронту Миладин је осталим одличјима придружио и оно највеће – војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.
После рата Миладин је постао лекар и живео је све до 14. маја 1980. године. Једна улица у Смедереву носи његово име.
Ето тако је тешки рањеник из 1915. године постао лекар, у рату одликован највишим одличјем и после толиких мука доживео је дубоку старост и умро у 84. години живота.