Миљковић С. Миленко

Миљковић С. Миленко
Миљковић С. Миленко

 

 

име: Миленко
презиме: Миљковић
име оца: Стеван
место: Јагодина
општина: Јагодина
година рођења: 1882.
година смрти: 1965.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски бригадни ђенерал Миленко Миљковић рођен је 9. априла 1882. године у Јагодини, где су његов отац Стеван и мајка Милева живели. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Јагодини а Војну академију са XXXIII класом питомаца у Београду.

Миленко је учествовао у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Нема података којим је јединицама командовао у балканским ратовима.

У првом светском рату учествовао је у биткама на Церу, Дрини, Колубари и другим бојевима до повлачења српске војске на Крф. У тим биткама је више пута рањаван.

За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Миленко је два пута одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, Белим орлом са мачевима, Белим орлом, Југословенском круном трећег реда, Златном и Сребрном медаљом за храброст. Он је носио и многобројна мирнодопска одличја и одличја страних земаља међу којима су два француска.

Други светски рат затекао је Миленка на дужности команданта јуришних јединица. У том рату је заробљен и одведен у ратно заробљеништво. Живео је као пензионер до 6. априла 1965. године. Родбина није навела податак где је сахрањен.

Слични чланци:

Јоксимовић Живко

Јоксимовић Живко

Прешли смо преко Цера на Чавчиће. Стигосмо некако предвече. Крв ми се ледила у жилама. Свуда разбацана шаторска крила, изврнути казани, пушке и просута муниција. А црни се леш до леша. По двојица и тројица леже један поред другога, као да су заспали, заморени од дуга пута. Све младић до младића, све јунак до јунака. Закукале су многе мајке.

Прочитај више »
Живковић М. Тодор

Живковић М. Тодор

У време транспортовања Српске војске, са Крфа на Солунски фронт постављен је за члана комисије за искрцавање у Микри, потом 1916. и 1917. године опет је командир хаубичке батерије.

Прочитај више »