име: Живорад
презиме: Миловановић – Плавшић
име оца: Станко
место: Драгодол
општина: Осечина
година рођења: 1892.
година смрти: 1953.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Миловановић – Плавшић С. Живорад, земљорадник – чиновник и редов, (Драгодол, Осечина 18. XII 1892 – Драгодол, 16. IX 1953).
Отац Станко и мајка Милојка – Мила од Крсмановића из истог села, пољопривредни произвођачи.
Завршио је четири разреда основне школе у Пецкој и остао у селу да се бави занимањем својих предака. Природно бистар и радознао доста је читао желео пуно тога да научи.
Као редов III чете III батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива учествовао је у више борби током Првог светског рата. Нарочито је био запажен у борби против Бугара на Рововској коси и Кајмакчалану. Два пута је теже рањаван. Први пут 1914. у леву руку, а други пут две године касније у десну ногу.
Носилац је више ратних одликовања и других признања. Нажалост, сва нису сачувана ни забележена. Познато је да је имао: Златну медаљу за храброст, Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима (указ 150. 806). Ово највише ратно одликовање из тог периода зарадио је тако што је изненада упао у групу збуњених Бугара и командовао: Чета за мном! Верујући да за њим наступа та војна формација они су се уплашили и збунили, па су на његов захтев за предају одложили своје оружје. Тако је сам успео да зароби и разоружа 19 Бугара и заплени већу количину оружја и муниције. Одликован је и са две медаље за храброст.
Пре одласка у војну био је ожењен Лепосавом Суботић из истог села и добио кћи Радмилу, али су обе умрле док је он ратовао. По повратку кући оженио се Персидом Јанковић из Врагочанице код Ваљева. Пошто нису имали своје деце усвојили су његову сестричину Миленију Плавшић.
Поред рада у пољопривреди по ослобођењу радио је као писар и деловођа Општине драгодолске, а потом и благајник Земљорадничке задруге у том селу. Августа 1952. године отишао је у пензију, а после годину дана и преминуо. На кући у којој је живео подигнута је спомен плоча која и сада подсећа на њега.
