име: Боривоје
презиме: Нешић
име оца:
место:
општина:
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Боривоје Нешић је био инжењерски пуковник, а за време рата је био члан војне мисије у Црној Гори.
Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.
Додатни подаци пронађени за потребе сајта:
Озбиљнија војна сарадања Србије и Француске почела је 1887. године. када је инжињеријски капетан II класе Боривоје Нешић одређен за државног питомца у француској инжињеријској школи у Фонтенеблу. Упућивањем Боривоја Нешића у Париз настављена је традиција школовања српских инжињеријских официра у Француској.
Поред војне каријере, пуковник Нешић је у једном периоду био и министар грађевина и то 1900. године у влади Владана Ђорђевића. Заједно са Ђорђем Генчићем, покушао је да наговори Драгу Машин да одустане од планиране веридбе и да напусти Београд. Сви чланови владе Владана Ђорђевића, који су се супростављали краљевој женидби пали су у немилост. Одмах након оставки већина министара је пензионисана, а Генчић и Боривоје Нешић су отпуштени без пензије. Уследила је против њих хајка, у којој су називани издајницима, а претило се и хапшењима, па је Ђорђе Генчић побегао из Србије.
Боривоје је преводио страну војну литературу на српски, а издао је и „Дејство савременог наоружања“ Београд 1906.
Заједнички план дејства српске и црногорске војске у рату против Аустро-Угарске израдио је начелник штаба српске Врховне команде војвода Радомир Путник 17. августа 1914. године. На Цетиње га је 21. августа донела српска војна мисија на челу са генералом Божом Јанковићем. Поред генерала Јанковића, црногорској Врховној команди били су стављени на располагање и ови официри српске војске: генералштабни пуковник Петар Пешић, инжињеријски пуковник Боривоје Нешић и пешадијски потпуковници Љубомир Михајловић и Ђорђе Палигорић. За везу црногорске Врховне команде са српском, у штабу српске Врховне команде био је делегиран бригадир Јово Бећир.
Српску војну мисију примио је 22. августа краљ Никола и том приликом је генералу Божи Јанковићу поверио положај начелника штаба црногорске Врховне команде, а за његовог помоћника одређен је пуковник Петар Пешић.
