име: Милоје
презиме: Николић
име оца: Јеремија
место: Љубовија
општина: Ваљево
година рођења: 1890.
година смрти: 1931.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Николић Ј. Милоје, земљорадник и редов (Леовић, Љубовија, 1890 – Леовић, 20. V 1931).
Отац Јеремија, земљорадник.
Као припадник II чете IV батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије I позива у борби на Брегалници, у Српско-турском рату, задобио је пет рана при удару прса у прса и шесту рану бајонетом. Због тога је упућен у IV резервну болницу у Београд на лечење и даљи опоравак.
Током лежања у болници сазнао је да је артиљеријски капетан Радивоје Радосављевић рањен тако да му је метак однео сво месо са унутрашње стране бутине леве ноге. Једини начин да се спасе био је да се пресади парче туђе свеже коже. Сетивши се значаја и улоге својих војних старешина у тешким ратним тренуцима, када су нада и очи потчињених биле управљене на њих, одлучио је да почини још веће јунаштво. Из поштовања према рањеноме, Николић је понудио да се од њега узме део тела и коже и да рањеном официру из друге јединице рекавши: Одсеците од мене оно што је капетану потребно да преживи, уз услов да му се име не објављује.
Убрзо то је и урађено, па су оба рањеника спашена. Сазнавши за тај високо хумани гест рањеног борца ЊВ Краљ 26. јула 1913. године одликовао је Николића Орденом Карађорђеве звезде IV степена, а Министарство војно наградило га је са 1 000 динара. Тим поводом генерал Милош Божиновић, министар војни и почасни ађутант ЊВ Краља објавио је саопштење које почиње речима: Јунаци. Са радошћу и највећим задовољством саопштавам овај јединствен пример пожртвовања витешког вам друга Милоја, чије груди сад краси Карађорђева звезда. С тим у вези доста се писало о том његовом делу, а заједнички закључак је био Док је Србији таквих официра и таквих војника неће она никад задрхтати пред непријатељем ма колики он био.
Захваљујући томе Н. је постао први српски војник који је одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена.
Био је ожењен Крстином рођ. Сарић и имао деветоро деце (Остоја, Божидар, Витомир, Славка, Гвозден, Милорад, Никола, Десанка и још једно).
