име: Јездимир, Реља Крилатица
презиме: Николић
име оца: Живко
место: Уровци
општина: Обреновац
година рођења: 1895.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Јездимир Живков Николић познатији у свом месту као Реља Крилатица рођен је 1895. године у селу Уровце где се сада налази термоелектрана „Никола Тесла“. Према предању, Јездимирови преци дошли су из Босне јер су се поред река бавили рибарством. Тако је прво насељен заселак Бреска, па се ишло дубље за мамце за рибу – ровце и тако је настало село Уровце а сада село Уровци код Обреновца. Одмах када је започео први светски рат, Јездимир се јавио као добровољац јер је имао тек 19 година и са оцем Живком отишао у рат.
Највише је Јездимир причао о невољама у прелазу преко Албаније и о умирању од тифуса. Посебно је хвалио француски народ и сматрао да је то највећи демократски народ на свету због тога што су ценили српску војску и што су је лечили и спасавали на Крфу и острву Виду и у многим болницама у северној Африци. За подвиге у рату Јездимир је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и медаљама за храброст „Милош Обилић“. Носио је и две споменице – Албанску за верност отаџбини 1915. и Споменицу ослобођења и уједињења 1914 – 1918.
За време рата 1941 – 1945. није хтео да сарађује са окупатором због чега је имао многе неприлике и шиканирања па чак и од неких својих ратних другова. И поред свега Јездимир је доживео дубоку старост. Умро је у Обреновцу а кћер му је подигла врло леп споменик који је при отварању била завила у заставу. Када су се окупили Јездимирови ратни другови и пријатељи другови су му открили споменик а кћер довела свираче који су свирали и певали „Тамо далеко“… и „Лађа се креће Француска“. Том приликом је Јездимиров ратни друг из Београда његовој кћери рекао „Нисам у рату заплакао а сада нисам могао да одолим. Ово може само Рељина кћи да уради. Тата ти никада није спавао, а бржи је за опкладу био од човека који је јахао пуним трком на коњу…“
У опроштајном говору при Рељиној сахрани говорник је рекао и ово: „Драги Реља, за мене је част да се са тобом опростим, као са својим врлим пријатељем, часним грађанином Обреновца, херојем наше отаџбине… Реља Крилатице, нису ти ратни вихори и непријатељи сагорели крила, већ их је сагорела тешка болест и нека ти је слава и хвала за све оно ишто си дао за своју отаџбину.“.
