име: Живан
презиме: Обрадовић
име оца: Љубомир
место: Попадић
општина: Мионица
година рођења: 1886.
година смрти: 1973.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Обрадовић Љ. Живан, подофицир и официр (Попадић, Мионица, 18. I 1886 – Врњачка Бања, 19. IV 1973).
Отац Љубомир, земљорадник, средњег имовног стања.
После завршене основне школе остао је код куће да се бави пољопривредом. Чим је стасао пошао је на одслужење војног рока и остао у војној служби. Већ 1905. године упућен је у двогодишњу Подофицирску школу у Београд.
Као један од бољих у класи прво запослење добио је у XVII пешадијском пуку у Ваљеву, на дужности водника. Указано поверење брзо је оправдао предано радећи са војницима. Зато је његов вод увек био међу најбољима што му је омогућило да 1911. године буде упућен на даље стручно усавршавање у Ниш.
Учествовао је у сва три ослободилачка рата од 1912. до 1918. године. Најпре као водник у XVII пешадијском пуку, а онда у II чети, прво IV, а затим I батаљона легендарног V пешадијског пука Краља Милана Дринске дивизије I позива. Већ од 20. новембра 1914. године постао је командир чете у V пешадијском пуку. Често је био у првим борбеним линијама и показао велику храброст и умешност у командовању. Нарочито је био запажен у брзом решавању најкомпликованијих ситуација.
За показане врлине и остварене резултате 1913. преведен је у офи- цирски ранг и постао потпоручник. Добио је више ратних и мирнодопских одликовања и других признања од којих многа нису сачувана. Поуздано се зна да је имао Орден белог орла са мачевима, Албанску споменицу и официрски Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. О овом последњем је издат и указ ФАО бр. 143. 963/20. Пошто је процењено је да припада групи перспективних официра 1922. упућен је на Виши курс за пешадијске официре у Сарајеву, који је успешно завршио.
По престанку ратова службовао је у XXXVI. пешадијском пуку у Вараждину, Мурској Соботи и Лендави. Од 1928. до 1933. године био је командант XII пододсека граничне трупе у Делницама. У то време, 28. јуна 1924. године, унапређен је у чин мајора, а 17. децембра 1928. године, у чин потпуковника. Године 1933. године постављен је за помоћника команданта Загребачког војног округа, где остаје наредне две године. Потом је премештен у МВМ у Београду, где је радио у Ађутантском одељењу.
На тој дужности затекао га је напад Немачке на Југославију, априла 1941. године. При повлачењу кроз Босну био је заробљен у Бутмиру код Сарајева и одведен у заробљеништво у логор Олфагвиц у Оснабрику, где је остао до априла 1945. године када су логор ослободиле америчке јединице. По завршетку рата вратио се у земљу регулисао свој статус и отишао у заслужену пензију. Последње године живота провео је у Врњачкој Бањи, где је и умро.
Живан Љ. Обрадовић се два пута женио. Први пут Јеленом, ћерком Видоја и Видосаве Гавриловић, а други пут Маргитом, ћерком Густава Дитрихта из Мурске Соботе. У браку са њом имао је ћерку Надежду и сина Чедомира.
