име: Селимир
презиме: Остојић
име оца: Илија
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1875.
година смрти: 1931.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Остојић И. Селимир, официр – дивизијски генерал (Београд, 14. VII 1875 – Суботица, 19. X 1931).
Отац Илија, мајка Стана. По завршетку основне школе и шест разреда гимназије у Београду, ступио у ВА. Нижу школу ВА завршио је са XXVI, а Вишу школу са X класом .
Почео је радити као водник и командир ескадрона у коњичким јединицама. Од 1909. до 1911. године био је ордонанс официр ЊВ Краља, а потом референт коњице у Вардарској дивизијској области. За коњичког капетана преведен је 29. јуна 1907. године. За пуковника је унапређен 1915, а бригадног генерала 1923. године.
У балканским ратовима био је командант Дринског коњичког дивизиона II позива. Током Првог светског рата бивао је: командант II коњичког пука, на служби у штабу II коњичке бригаде, командант Шумадијског коњичког пука I позива, командант I коњичког пука и командант Коњичке бригаде. Пред крај рата био је на располагању ВК.
У првим поратним годинама био је в. д. начелника штаба Брегалничке дивизијске области, на служби у штабу II армијске области и командант одсека Граничне трупе. Потом је помоћник команданта дивизијских области: Зетске, Савске и Јадранске. Касније је напустио војску и био постављен за градоначелника Суботице. Од 1927. био ожењен Јулијаном, удовом Јована Обрадовића, адвоката из Београда а кћерком Светозара Лазића, трговца из Београда.
За заслуге у миру и рату добио је Златну медаљу за храброст, по два Ордена белог орла V и IV степена, Орден Карађорђеве звезде IV степена, руски Орден Свете Ане са мачевима III степена и грчку Ратну медаљу.
