Пантић Н. Рафаило

име: Рафаило
презиме: Пантић
име оца: Недељко
место: Кадина Лука
општина: Љиг
година рођења: 1895.
година смрти: 1971.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Пантић Н. Рафаило, берберин и трговац (Кадина Лука, Љиг, 1895 – Љиг, 1971).

Отац Недељко и мајка Перуника, земљорадници.

После основне школе изучио и берберски занат.

Учествовао у Првом светском рату и показао се храбрим, спретним и пожртвованим. За заслуге у рату добио више одликовања и јавних признања, међу којима и Албанску споменицу. Наводно имао и војнички Орден Карађорђеве звезде са мачевима.

По окончању рата берберски занат радио у Љигу. До појаве стоматологије вршио и услуге вађења зуба, а држао је и пијавице за особе са високим притиском. Бавио се откупом печурака и другог јестивог биља, а организовао и водио Сингерове курсеве кројења и шивења.

За време Другог светског рата био интерниран у немачко заробљеништво. Важио за вредног и поштеног човека па је по ослобођењу годинама био заступник за социјално осигурање. Биран је на разне дужности у Удружењу занатлија и председника Удружења носилаца Албанске споменице – Подружнице у Љигу.

Имао је два брака. Из првог брака имао је сина Милорада – Мила, рођ. 1922, берберина, који је за време Другог светског рата био у четницима ДМ, оболео од тифуса и умро у Модричи (Бих) 1944. године. У браку са Миленом Ковачевић домаћицом из Попинаца у Срему (1904- 1982) од оца Стевана и мајке Цвете имао је троје деце. Син Селимир (1930-2005) био је берберин и свестран спортиста. Кћи Љубинка – Дуца из два брака (са Богданом Татовићем и Јовишом Обрадовићем) имала је троје деце (Љиљана, Милена и Вука – Беба). Славко – Цале, правник, углавном је радио у ГП Партизански пут из Београда и често био ангажован на градилиштима у иностранству; из брака са Душицом Тодоровић из Чачка има Катарину и Ивана.

Слични чланци: