Пауновић Ј. Светозар

Пауновић Ј. Светозар
Пауновић Ј. Светозар

 

 

име: Светозар
презиме: Пауновић
име оца: Јеротије
место: Помијача
општина: Лозница
година рођења: 1884.
година смрти: 1916.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски капетан I класе Светозар Јеротије Пауновић, рођен 26.5.1884. године у Помијачи, Јадарски срез, Подрињски округ. Као потпоручник вршио је дужност у XIII пешадијском пуку “Хајдук Вељко” – Неготин 1910. године у трећем батаљону, првој чети, првом воду. У Неготину се оженио Маром Панич која му је родила две ћерке, Ивану и Веру.

Као активни официр учествовао је у свим ратовима тога времена па је за ревносну службу и показану храброст добио следећа признања:

– Споменица за српско-турски рат (први балкански рат) 1912-1913. године;
– Споменица за српско-бугарски рат (други балкански рат) 1913. године;
– Златну медаљу за храброст у српско-бугарском рату 1913. године;
– Златну медаљу за ревносну службу за гушење адбанске побуне 1913. године;
– Албанску споменицу за 1915. годину;
– Бели орао са мачевима IV реда за заслуге и показану храброст у првом светском рату 1915. године;
– Споменицу за први светски рат 1914 -1918. године;
– Карађорђева звезда са мачевима IV реда за заслуге и показану храброст у првом светском рату 1916. године, указ ФА бр. 31.222 од 14.1.1918. године у Солуну.

Погинуо је као командир митраљеског одељења, трећег батаљона, 23. пешадијског пука Вардарског дивизиона.

У првим крвавим борбама са Бугарима 15.8.1916. године, када је Вардарски дивизион притекао у помоћ Дунавској дивизији која се повлачила, тешко је рањен у главу на положају “кота 907″ источно од села Горничева код Островског језера. Разорна граната хаубице пала је у стену поред њега, док је извиђао на челу свог митраљеског одељења, где га је комад стене погодио у главу.

Умро је 18.8.1916. године у VII резервној енглеској болници у Вертекоту од задобијене ране. Сахрањен је у заједничкој гробници ,,Зејтинлик” у Солуну.

Његова жена Мара тешко је поднела његову погибију, никад га није заборавила. Самохрана је децу школовала и извела на пут и није се поново удавала.

Слични чланци: