име: Марко
презиме: Петровић
име оца: Петар
место: Бранковина
општина: Ваљево
година рођења: 1891.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Петровић П. Марко, свештеник , политичар и народни посланик (Бранковина, Ваљево, 28. I 1846 – Београд, 11. V 1918).
Отац Петар и мајка Марија, пољопривредници доброг имовног стања. Основну школу учио је у Ваљеву а нижу гимназију у Шапцу. Богословију је учио и завршио у Београду.
Од рукоположења за ђакона у Шапцу 6. августа 1866. поповао је у родној Бранковини. Био је вредан и разборит човек, добар свештеник и одличан говорник. Због потребе школовања деце 15. новембра 1891. године прешао је за пароха Вазнесењске цркве у Београду. Мада је као прота града Београда имао право да службу не врши остао је у њој до краја живота. До 1914. године био је и старешина поменутог храма у Београду.
Као истакнути члан Радикалне странке активно је учествовао у политичком животу Србије и дуго био њен вођа у ваљевском крају. Од 1877. до 1903. девет пута биран је за народног посланика. Био је и председник радикалског посланичког клуба у Народној скупштини Краљевине Србије (1891).
За време Првог светског рата био је одређен за тао- ца али га то није ни поколебало ни уплашило.
Сарађивао је у више листова и часописа. За Ваљевске новине често је слао извештаје из Народне скупштине и друге прилоге. Посебно су му била интересантна Писма са села које је објављивао из броја у број. Извесно време био је уредник Весника српске цркве.
Црквене власти су га још 1890. одликовале протојерејским чином и напрасним крстом, што је било ретко одликовање у то време. За старе- шину свештенства града Београда, односно архијерејског намесника постављен је 1904. године. Државне власти су га одликовале Таковским крстом IV реда, Орденом Светог Саве IV реда, Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом белог орла III реда и Споменицом за проглас Краљевине Србије. Имао је и Румунску круну III реда. Орден Карађорђеве звезде добио је међу првима на предлог министра финансија.
У браку са Станицом имао је синове: Божидара (умро 1890); Богољуба, рачуноиспитача и Богдана, трговца, те кћери: Даринку, Новку и Зорку.
