Перовић В. Андрија

Перовић В. Андрија
Перовић В. Андрија

 

 

име: Андрија
презиме: Перовић
име оца: Вуко
место: Седиште, рођен у Трепши (Црна Гора)
општина: Куршумлија
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Андрија Вуков Перовић рођен је 1886. године у селу Трепша код Никшића. Његов отац Вуко са женом Јованом креће са шесторо деце трбухом за крухом на неизвестан пут за Србију негде 1889. године. Зауставио се у селу Трмка да би се коначно, након неколико година, стационирао у селу Седиште крај Куршумлије где је купио комад земље. Ту Андрија живи са оцем и осталом браћом и сестрама све до 1912. године када са својим братом одлази у рат. Брат му је погинуо 1914. на Церу оставивши за собом петоро малолетне деце. У току рата Андрија је неколико пута рањаван што је и сам забележио: 8. августа 1914. године у церској бици, 26. августа на Дрини и 6. новембра, али није забележио на ком положају. Опште је познато у његовом крају да је рањен 17 пута лакше и теже. Једно парче гранате носио је у пределу левог плућног крила до смрти.

Ратни вихор однео је Андрију с осталом српском војском преко Албаније. У Грчкој на Крфу се опоравио и положио возачки испит. Отишао је на положај и био је учесник битке на Кајмакчалану 1916. године.

По завршетку рата Андрија се враћа кући, где затиче згариште. Оно што није сагорело, Бугари су све однели и отерали стоку и за собом оставили пустош. Родитеље и три сестре, петоро братанаца затиче у згради која се у том крају зове савардак, која се прави наслањањем дрвета на дрво и то покривено грањем и лишћем. Најтеже му је пало када је сазнао да су му Бугари одвели малолетног брата Драгољуба, браћу од стричева и друге сељане, којима се и данас не зна гроба ни мрамора. Зна се само да су побијени у знак одмазде за Топлички устанак 1917. године у коме је учествовао и његов отац Вуко.

После рата наставља да живи с родитељима док се није мало опоравио и саградио кодико-толико скроман смештај за родитеље а потом одлази у Београд да ради на двору краља Александра Карађорђевића. Овај посао убрзо напушта због неслагања с ондашњим моћницима међу којима је било много оних који ни метка нису опалили али су зато први запосели положаје. Због рањавања у рату проглашен је инвалидом I категорије. После кратког службовања у Београду Андрија се враћа кући и наставља живот с родитељима. У поодмаклим годинама 1921. године се оженио. Из овог брака је рођено петоро деце.

Од последица рата и рана задобијених у рату тешко се разболео и умро фебруара 1941. године. У последњем рату, патриотски васпитана, деца Андрије Перовића учествовала су у народноослободилачкој борби.

Слични чланци:

Гајић П. Јоксим

Гајић П. Јоксим

Одмах по избијању првог светског рата као мајор Јоксим је постављен за команданта уже одбране града Београда, с границама између Карабурме и Аде Циганлије.

Прочитај више »
Ловрић Лујо

Ловрић Лујо

„Мајко! Немој да плачу очи твоје за очи моје кад не плачем ја. Немој да се бојиш за будућност моју кад се не бојим ја. Јер, знај, будућност је моја у будућности уједињеног народа нашег. У његовој срећи, биће и моја срећа…”

Прочитај више »