име: Андрија
презиме: Перовић
име оца: Вуко
место: Седиште, рођен у Трепши (Црна Гора)
општина: Куршумлија
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Андрија Вуков Перовић рођен је 1886. године у селу Трепша код Никшића. Његов отац Вуко са женом Јованом креће са шесторо деце трбухом за крухом на неизвестан пут за Србију негде 1889. године. Зауставио се у селу Трмка да би се коначно, након неколико година, стационирао у селу Седиште крај Куршумлије где је купио комад земље. Ту Андрија живи са оцем и осталом браћом и сестрама све до 1912. године када са својим братом одлази у рат. Брат му је погинуо 1914. на Церу оставивши за собом петоро малолетне деце. У току рата Андрија је неколико пута рањаван што је и сам забележио: 8. августа 1914. године у церској бици, 26. августа на Дрини и 6. новембра, али није забележио на ком положају. Опште је познато у његовом крају да је рањен 17 пута лакше и теже. Једно парче гранате носио је у пределу левог плућног крила до смрти.
Ратни вихор однео је Андрију с осталом српском војском преко Албаније. У Грчкој на Крфу се опоравио и положио возачки испит. Отишао је на положај и био је учесник битке на Кајмакчалану 1916. године.
По завршетку рата Андрија се враћа кући, где затиче згариште. Оно што није сагорело, Бугари су све однели и отерали стоку и за собом оставили пустош. Родитеље и три сестре, петоро братанаца затиче у згради која се у том крају зове савардак, која се прави наслањањем дрвета на дрво и то покривено грањем и лишћем. Најтеже му је пало када је сазнао да су му Бугари одвели малолетног брата Драгољуба, браћу од стричева и друге сељане, којима се и данас не зна гроба ни мрамора. Зна се само да су побијени у знак одмазде за Топлички устанак 1917. године у коме је учествовао и његов отац Вуко.
После рата наставља да живи с родитељима док се није мало опоравио и саградио кодико-толико скроман смештај за родитеље а потом одлази у Београд да ради на двору краља Александра Карађорђевића. Овај посао убрзо напушта због неслагања с ондашњим моћницима међу којима је било много оних који ни метка нису опалили али су зато први запосели положаје. Због рањавања у рату проглашен је инвалидом I категорије. После кратког службовања у Београду Андрија се враћа кући и наставља живот с родитељима. У поодмаклим годинама 1921. године се оженио. Из овог брака је рођено петоро деце.
Од последица рата и рана задобијених у рату тешко се разболео и умро фебруара 1941. године. У последњем рату, патриотски васпитана, деца Андрије Перовића учествовала су у народноослободилачкој борби.
