име: Милутин
презиме: Пешић
име оца: Т.
место: Рујковац
општина: Медвеђа
година рођења: 1887.
година смрти: 1942.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Милутин је рођен у Рујковцу бившем Јабланичком срезу 1887. године.
Од 1912. до 1918. Милутин се у саставу Моравске дивизије другог позива борио пуних седам година.
За осведочену личну храброст и пожртвовање на бојном пољу Милутин је одликован војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Још 1912. године у рату противу Турака стекао је Сребрну медаљу за храброст, а противу Бугара 1913. године Сребрну медаљу за храброст „Милош Обилић“. У рату против Аустро-Угара одликован је Златном медаљом за храброст „Милош Обилић”, а носилац је и четири споменице: „Освећено Косово“, споменице „Петра Првог“, Албанске споменице за верност отаџбини 1915. и Споменице ослобођења и уједињења 1914-1918. године. Тако је Милутин на својим „грудима понео сва ратна српска одличја осим „Белог орла с мачевима“ који се могао доделити само официру.
Милутин се по свршетку рата вратио у свој Рујковац и наставио да се бави земљорадњом. Милутинови синови, Владимир живи у Смедереву а Љубомир у Београду. Унук по трећем сину Милутиновом Слободану – Петар С. Пешић, који живи у Београду донео је и предао дедину фотографију за Зборник српских витезова.
У току последњег рата 1942. године Милутин Пешић је умро у родном Рујковцу и сахрањен је на Руковачком гробљу у присуству многобројних грађана и ратних другова.
