Петронић О. Радомир

Петронић О. Радомир
Петронић О. Радомир

 

 

име: Радомир
презиме: Петровић
име оца: Обрад
место: Осладић
општина: Ваљево
година рођења: 1879.
година смрти: 1934.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Петронић О. Радомир, официр – пешадијски бригадни генерал (Осладић, Ваљево, 22. I 1879 – Ниш, 1934).

Потиче из угледне сеоске породице која је дала више познатих, па и значајних личности. Отац Обрад, трговац, а мајка Анка, домаћица. Основну школу учио је у ваљевској Каменици; пет разреда гимназије завршио у Ваљеву, а шести у Шапцу. Нижу школу ВА похађао је као питомац XXXII, а ВШ ВА XIV класе.

У чин пешадијског потпоручника произведен је 2. августа 1901. и одређен за водника у V пешадијском пуку, где је остао до 30. септембра 1906, када је прекомандован на исту дужност у XIV пешадијски пук. Чин капетана II класе добио је 1910. и био командир чете у истом пуку.

У Српско-турском рату 1912. борио се као командир чете I батаљона XIV пешадијског пука II армије. Учествовао у борбама ове дивизије од Ћустендила – Кратова, преко опсаде и освајања Једрена. У Српско-бугарском рату као капетан I класе, командовао четом у XIV пешадијском пуку при одбрани Пирота.

Као мајор у Првом светском рату 1914-1918. године командовао је IV батаљоном XIV кадровског пука и III батаљоном XIV пешадијског пука. Учествовао је у Церској бици и 1915. при дбрани Београда. Командовао је у нападу и прибоју Солунског фронта на правцу Слоно уво – Порој – Студена вода – Тополац све до ослобођења Срба, Хрвата и Словенаца. Током ратовања показао је храброст и смисао за командовање.

Два пута је рањаван. Први пут 13. новембра 1914. године у главу код Каменице. Други пут у леву ногу код кука у селу Борнице на Леричном пољу 16. септембра 1916. године.

По завршетку рата командовао је XXXVI пешадијском пуку Бан Јелачић и XIV пешадијским пуком. Потом је био командант пешадије Моравске дивизијске области и помоћник команданта Моравске диви- зијске области, на коме је положају и умро. Чин бригадног генерала добио је 28. јуна 1927. године.

Одликован је Златном медаљом за храброст, Златном медаљом за ревносну службу, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда; Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом белог орла V реда, Орденом Светог Саве III реда, Орденом Светог Саве IV реда, Орденом југословенске круне III реда и свим ратним споменицама.

Био је ожењен Милицом, кћерком Димитрија Аничића трговца из Књажевца. Имали су сина Драгослава (1913-1933) студента права.

Слични чланци:

Суботић Г. Коста

Суботић Г. Коста

Док се Коста налазио у Првој српској добровољачкој дивизији у Добруџи, отац, мајка и најмлађи брат Новак били су у интернацији у логору Арад.

Прочитај више »
Грбовић Р. Милун

Грбовић Р. Милун

Из строја је изашао једино Милун Грбовић, што су сви и очекивали од овог стаситог младића, који се током читавог рата одликовао личном храброшћу и одговорношћу.

Прочитај више »