име: Петар
презиме: Петровић
име оца:
место: Нови Хан (Минићево)
општина: Књажевац
година рођења: 1892.
година смрти: 1970.
извор података: „Портрети учесника Великог рата (из збирки и сећања потомака)“. Народна библиотека “Његош” Књажевац
Родио се у Витковцу. Живео у Минићеву. Земљоделац.
У Великом рату, као редов Тимочке дивизије, заробљен у бици код Чеврнтије 1914. Рат провео у заробљеничком логору у Аустроугарској.
Из збирке унука Славољуба Петровића.
Његово је име добро познато свим четницима, јер је био њихов први организатор и васпитач.
Петровић Р. Сретен, резервни пешадијски потпоручник (Бресница, Коцељево, ? – положај Мало Ниџе, 9. VIII 1916), водник III чете III батаљона XVII пешадијског пука.
Наста тајац међу људима. Она мучна тишина као када се мртви сахрањују. На лицима “багљавих” редова није се могло ништа прочитати: ни страх, ни ужас, ни револт. Они су немо ћутали и само гледали у свог капетана, чије су очи севале као муње испод густих обрва на којима су светлуцале капљице кише и снега.