име: Милован
презиме: Плазина
име оца:
место: Губеревци
општина: Чачак
година рођења: 1864.
година смрти: 1921.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Плазина Милован, официр – пешадијски пуковник (Губеревци, Чачак, 29. X 1864 – Београд, 3. II 1921).
Као земљорадник са само четири разреда основне школе и редов ступио је у српску војску и борио се Српско-бугарском рату 1885. године. Још тада показао је многе војничке врлине и смисао за командовање. Примљен је у активну службу и произведен у подофицирске чинове.
Као подофицир вредно је радио и упорно учио, па је другима служио за пример. Мало је било официра који су тако темељно познавали трупну службу као он. У чин пешадијског потпоручника унапређен је 1892. године. Већ 1900. био је капетан.
До 1893. био је водник у пешадији, ађутант Пиротске пуковске окружне команде (1894-1898), потом командир чете у пешадији (1898- 1902), командант батаљона у пешадији (1902-1905) а од 1909. до 1912. године командант пука у пешадији.
У Српско-турском рату 1912/1913. године био је командант V пешадијског пука Краља Милана. У борбама око Скадра посебно се истакао јуначким држањем, паметним и умешним вођењем трупа. Од почетка II балканског рата био је командант X (Таковског) пука II позива. Био је веома запажен у борбама на Власини и приликом заузимања Босилеграда. Још 1913. године имао је Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
За време Првог светског рата био је командант Подрињског и Власинског одреда, заступник команданта и помоћник команданта Шумадијске дивизијске области. У чин пешадијског пуковника унапређен је 1. октобра 1915. године. Спадао је у групу старешина које су у рату 1912-1918. године показала одличне командантске способности. После рата био је командант места у Скопљу и судија Дивизијског војног суда.
Био је ожењен учитељицом Новком, рођ. Ковачевић. Сахрањени су на Новом гробљу у Београду, парцела 27, ред 3, гробно месо 78. Изнад њихове гробнице подигнуте су мушка и женска глава у рељефу од бронзе, рад вајара Симеона Роксандића.
