име: Светислав
презиме: Поповић
име оца: Јанићије
место: Вукона
општина: Уб
година рођења: 1892.
година смрти: 1926.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Поповић Ј. Светислав – Кића, земљорадник и коњички каплар (Вукона, Уб, 1892 – Ваљево, 1926).
Потиче из имућне, бројне и угледне сеоске породице. Отац Јанићије и мајка Станка (рођ. Лазаре- вић), пољопривредници, поред њега имали су још пет синова – Ђурђа, Стојадина, Спасоја, Златомира и Дамњана. Светислављева браћа Спасо- је и Стојадин и синовци Душан Ђурђев и Момчило Стојадинов страдали су у партизанским редовима. По завршетку основне школе остао је у селу и бавио се пољопривредом. Био је црнопут, крупан и снажан. Важио је за доброг и вредног радника.
У Првом светском рату борио се као припадник Другог коњичког пука Цар Душан II коњичке бригаде и имао чин резервног каплара. Учествовао је у борбама на Церу и Дрини, при повлачењу преко Црне Горе и Албаније и у пробоју Солунског фронта. Важио је за једног од најхрабријих и пожртвованијих бораца у својој јединици.
Током борби на Церу иза наше војске остао је пушкомитраљез. Како се већ оскудевало са оружјем и муницијом, под снажном ватром противничких куршума, вратио се, узео митраљез и понео га са собом. За храбро држање и тај подвиг одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Имао је руски Орден Светог Ђорђа и још нека одликовања и друга признања.
По окончању ратних сукоба вратио се у родно место и наставио да се бави пољопривредом. Припадао је Земљорадничкој странци али није испољавао неку запаженију активност. На једној сеоској свадби тркао се са другима стојећи на фијакеру. Изгубио је равнотежу, испао из фијакера и потиљком ударио о тврду подлогу. Умро је у највећим мукама у ваљевској болници. Његовој сахрани присуствовали су многи житељи овог и околних села, а ђаци вуконске школе певали су Вјечнаја памјат.
У браку са Смиљком (рођ. Манојловић из Трлића) добио је сина Милоша, који је као студент машинства, током Другог светског рата мобилисан у Ђачки четнички батаљон Марка Котарца и погинуо 1944. године.
